Koliko vredi kompanija Tesla Ilona Maska

U 2021. osnivač i direktor Tesle Elon Mask ušao je pet puta bogatiji nego u prethodnu godinu, sa 185 milijardi dolara bogatstva potisnuo je prvog na listi najbogatijih na svetu Džefa Bezosa, vlasnika Amazona.

Razlog ogromnog, kako navode na Bi-Bi-Siju, iracionalnog rasta bogatstva vlasnika Tesle leži upravo u rastu akcija kompanije koja proizvodi električne automobile a koja je prošle srede vredela čitavih 700 milijardi dolara, a danas već preko 800 milijardi. Što je više nego Tojota, Folksvagen, Hjundai, GM i Ford zajedno.

„To znači da bi Mask narednih pet godina morao da pokaže da Tesla može da napravi profit veći od svih ostalih kompanija zajedno kako bi potvrdio da vredi toliko“, navodi u tekstu za BBC analitičar Rori Silen Džons.

Početkom pandemije vrednost imovine Maska bila je na 24,6 milijardi, ali je do početka ove narasla pet puta, a samo u jednom danu krajem avgusta zaradio je 14 milijardi dolara jer su akcije njegove kompanije skočile za 12 odsto. Strani analitičari misle da je takav rast dramatično precenjen i da neće dugo potrajati.

„Iako je Tesla sjajna kompanija, akcije su precenjene. Ako tražimo pretpostavke da opravdamo toliki rast vrednosti to bi morale da budu vrlo agresivne pretpostavke. Trenutna vrednost Tesle je u svojevrsnom mehuru“, navodi analitičar Vitali Klesnik, a prenosi Dejli mejl.

Ovaj list piše kako su akcije Tesle u 2020. porasle za više od 650 odsto ili 800 odsto ako se računaju poslednje dve godine.

Veliki rast akcija kompanije Tesla na svetskim berzama za Sašu Ćoringu, generalnog direktora Kontinental Automotiv Srbija, znači pre svega, da je poverenje u naprednu tehnologiju i u nove trendove auto industrije veoma visoko i da je to signal da i dalje treba da se ulaže u što bržu transformaciju.

„Nije toliko važno da li je taj rast akcija Tesle realan ili ne, bitno je da postoji poverenje“, napominje Ćoringa za Danas.

On ističe kako je prednost Tesle to što je krenula od nule za razliku od tradicionalnih proizvođača automobila koji moraju da se menjaju, da prilagođavaju način i stil rada ukoliko žele da opstanu.

Šta biva kada kompanije nisu spremne da se menjaju, najbolje prema njegovim rečima, ilustruje primer kompanija koje su pre nekoliko godina bile lideri među proizvođačima mobilnih telefona. Kada je trebalo doneti odluku o prelasku na proizvodnju pametnih telefona, one to nisu uradile i koštalo ih je gubitka pozicija koju su imale na tržištu.

Kada je reč o budućnosti auto industrije, samo one kompanije koje se menjaju i rade na razvoju visoko naprednih tehnologija i inovativnih rešenja u oblasti elektromobilnosti i autonomne vožnje su deo te budućnosti.

„Ovi trendovi će svakako doprineti i rešavanju pitanja velike zagađenosti vazduha i ogromnih saobraćajnih gužvi u velikim gradskim sredinama i uticati na smanjenje broja saobraćajnih nesreća“, ističe direktor Kontinentala.
Ćoringa kao primer ističe kompaniju kojom rukovodi, navodeći da Kontinental u Srbiji razvija rešenja za kompletnu elektroniku za putničke automobile i komercijalna vozila, sve od instrument tabli, radara, kamera, kontrolnih jedinica za daljinsko praćenje pozicije i parametara vozila, do pristupnih sistema zasnovanih na pristupu vozilu pomoću pametnih telefona ili daljinskog otključavanja, upravljački sklop za kontrolu električnih sistema u vozilu, infrastruktura web baziranog servisa, mobilnih aplikacija i glavni inovativni projekat za visoko autonomnu vožnju.

„Od 600 softver, sistem, elektro, test inženjera i inženjera mašinstva, 80 trenutno radi na sistemima za autonomnu vožnju, na radarima, kamerama, raznim algoritmima čija je uloga da detektuju objekte na putu“, ističe Ćoringa hvaleći inženjere iz Srbije, njihovu kreativnost, vrednoću, brzinu.

On kaže da već sada u svetu nema potrebe za intenzivnom proizvodnjom, te da će se u budućnosti proizvoditi značajno manje automobila, ali da će sa druge strane oni biti mnogo kompleksniji i samim tim i skuplji.

„Neće biti potrebe da svako ima svoj automobil, on će biti više kao gedžet, usluga koju ćemo koristiti da se prevezemo od jedne do druge tačke. Budućnost automobila je bez vozača što će svakako uticati i na smanjenje broja saobraćajnih nesreća“, ističe Ćoringa.

Branislav Jorgić, iz brokerske kuće Jorgić kaže za Danas da cena Tesle ustvari pokazuje kolika su očekivanja investicione javnosti od te kompanije – u budućnosti.

„Trenutno te akcije ne vrede toliko, ali očekivanja su da će proizvodnja automobila na električni pogon doći do velike ekspanzije, ali da bismo mogli da vidimo vrednosti dobro bi bilo uporediti Teslu sa ostalim kompanijama. Tesla je, na primer, ostvarila prihod u 2019. od 21 milijarde evra, a vrednost kompanije je bila 350 milijardi evra. S druge strane, Mercedes, BMV i Folksvagen su zajedno te godine imali prihod od 530 milijardi evra, a ukupna tržišna vrednost sve tri kompanije je 170 milijardi evra“, napominje Jorgić.

On kaže da se na ovim ciframa vidi disproporcija očekivanja od Tesle i ove tri kompanije koje se bave proizvodnjom automobila sa unutrašnjim sagorevanjem.

„Gledajući ove parametre cene akcija Tesle su precenjene, ali ukoliko dođe do snažnog i skorog razvoja električnih automobila moguće da će te proporcije da se koriguju. Ako ne dođe do toga, onda će investitori, odnosno akcionari Tesle biti razočarani“, ističe Jorgić. Trenutno, napominje on, Tesla ima visoke cene akcija zbog očekivanja investicione javnosti da će proizvodnja električnih automobila doživeti brzu i veliku ekspanziju a da će Tesla da bude dominantna u toj proizvodnji.

Deset godina do budućnosti

Kako kaže Ćoringa, budućnost autonomnih vozila bi, da se samo tehnologija pita, a ne države koje treba da obezbede infrastrukturu i zakonsku proceduru, postala realnost za 10 godina. Možda će biti potrebno više, ali je činjenica da nam vozači neće biti potrebni, da će svi automobili biti povezani na neki način, i to tako, kako kaže Ćoringa, da ćemo, na primer minut pre ulaska u raskrsnicu znati šta će u njoj da se desi.

„To je budućnost, pitanje je samo koliko će se brzo desiti“, napominje Saša Ćoringa.