Priština ne pita za cenu: Koliko vredi zabrana srpske robe na Kosovu godišnje?

Prema podacima Privredne komore Srbije, otprema robe iz centralne Srbije na teritoriju Kosova i Metohije u prethodnoj godini vredela je 467 miliona evra.

Sa druge strane, uvoz je bio značajno manji – svega 52 miliona evra, što ishoduje pozitivnom razlikom od 415 miliona evra u korist Srbije.

Pre zabrane uvoza iz Srbije, vrednost otpremljene robe na Kosovo od januara do maja tekuće godine iznosila je 169, a uvoz oko 20 miliona evra.

Govoreći o rangu najznačajnijih mesta na koja Srbija šalje robu, od 183 tržišta, Kosovo i Metohija zauzima 20. mesto. Nasuprot tome, prema značaju tržišta sa kojih se roba uvozi, od ukupno 217 lokacija, KiM se na lestvici nalazi tek na 52. mestu.

Podaci PKS takođe govore da su najznačajniji proizvodi iz Srbije koji se plasiraju na teritoriju Kosova i Metohije – bezalkoholna pića, pšenica, stočna hrana, žive životinje, obuća, hemikalije, sredstva za hjigijenu i metalne konstrukcije.

Ipak, u periodu juna i jula izvoz je onemogućen pod uticajem zabrane plasmana srpske robe na tržište KiM, a ovaj potez Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije ocenjuje kao eksplicitno narušavanje sporazuma CEFTA.

Kako naš sagovornik podseća, slična situacija postojala je i 2018. godine, kada je Vlada Kosova uvela takse od 100 odsto za proizvode iz Srbije. Pomenuta zabrana trajala je više od godinu dana, a sa sobom je nosila i negativne posledice – kako po privredu Srbije i Kosova, tako i po proizvođače i potrošače.

„Sporazum je narušen s obzirom da je zabrana jednostrana odluka prištinskih vlasti i lokalne carine. Ovo nije prvi put da se dešavaju blokade. Pre par godina uvedene su takse od 100 odsto, što je gotovo u potpunosti obustavilo izvoz robe iz Srbije na Kosovo. Uprkos tome, Srbija nije uvodila kontra-mere za dopremu robe sa KiM. Ipak, kad su skinute takse, stvari su se vratile u normalu i izvoz je porastao na preko 450 miliona evra, a realizovano je i oko 50 miliona uvoza. To je rezultiralo suficitom od oko 400 miliona za nas, što predstavlja pozitivan bilans u razmeni sa Kosovom i Metohijom“, podseća Stanić.

On napominje da je bilo i drugih pokušaja da se smanji potrošnja robe koja iz Srbije stiže na Kosovo, ali da su te kampanje bile neuspešne, odnosno da su građani u jednakoj meri kupovali proizvode koji se proizvode u našoj zemlji. Nasuprot tome, odluka da se uvoz zabrani značajno je egzaktnija, i neminovno šteti srpskoj ekonomiji.

„Kada se desila negativna marketinška kampanja na Kosovu po pitanju kupovine robe iz Srbije, nije se odrazila na potrošače da kupuju srpske proizvode, posebno iz prehrambene industrije. Međutim, uvođenjem administrativne zabrane, došlo je do blokade robe, što utiče na pad suficita. Ako imamo činjenicu da se izvozi oko 450 miliona evra vrednosti robe na Kosovo, to je veliki prihod za firme. Takođe, bitno je istaći da su firme koje izvoze na Kosovo uglavnom u vlasništvu stranog kapitala, posebno Zapada. Najveći izvoznik na KiM je kompanija Koka-Kola“, pojašnjava naš sagovornik.

Stanić ocenjuje i da je deficit spoljne trgovine Srbije hronično visok, te da je prethodne godine iznosio više od 11 milijardi evra, te da je suficit sa Kosovom doprinosio da deficit ne bude osetno veći.

„U tom smislu, zabrana utiče i na nivo makro-ekonomske stabilnosti kroz manju mogućnost pokrivanja deficita koji imamo u razmeni sa inostranstvom. Osim toga, značajno se odražava i na same kompanije koje su izvoznici na Kosovo, a cifra od propuštenih 400 miliona zarade je velika šteta“, sugeriše on.

Osim novčanih gubitaka, dodatnu nepovoljnost po obe strane predstavlja i narušavanje poverenja kompanija i poslovnih odnosa među privrednicima.

Stanić ističe da su mnoge firme značajan procenat svog plasmana vezale za Kosovo, što potvrđuje i predsednik Metalac grupe Dragoljub Vukadinović.

Prema rečima Vukadinovića, jednostran potez Vlade Kosova ugrožava čak 900.000 evra prihoda Metalca, koliko iznosi vrednost robe koju plasira na ovo tržište.

„Ako zabrana potraje, bićemo primorani da tražimo novo tržište kao supstituciju za KiM. Zbog pomenute mere nisu revoltirani samo izvoznici, već i sami kupci kojima je prodaja naših proizvoda dobro krenula. Oni će sada morati da se snalaze, a zaobilazni put ne postoji – već su pokušavali sa nabavkom robe iz Turske i Kine“, kaže naš sagovornik.

Predsednik Metalac grupe navodi da izvoznici nisu jedini koji su, pogođeni ovom merom, primorani da traže zamensko tržište, već da su i trgovci ti kojima će supstitucija biti neophodna.

„Ovo je već viđen scenario. Pre par godina imali smo zabrane više od godinu dana, nakon čega nam je jednako toliko trebalo da se vratimo na isti nivo kod kupaca“, zaključuje Vukadinović.

Do zaključenja ovog teksta iz Privredne komore Kosova i Metohije nisu stigli odgovori na pitanja Danasa. Takođe, iz Carine Kosova nismo uspeli da dobijemo informacije o tome do kada će pomenuta mera biti na snazi.