Koliko zarađuje top jedan odsto u Srbiji?

Drugim rečima, oko 258.000 domaćinstava je tokom prošle godine trošilo mesečno nešto više od jednog minimalca koji je iznosio oko 41.000 dinara.

Na drugoj strani skale nalazi se deset odsto domaćinstava sa najvećom mesečnom potrošnjom (deseti decil). Ova domaćinstva su prošle godine u proseku mesečno trošila 153.337 dinara.

Razlika je još veća ako se uzme u obzir da je prosečan broj potrošačkih jedinica u domaćinstvima prvog decila bio 2,32, dok je u desetom decilu vega 1,63.

Potrošačke jedinice omogućavaju poređenje potrošnje domaćinstava različitih po broju članova. Tako, prema metodologiji RZS, nosilac domaćinstva dobija ponder jedan, svaki odrasli član domaćinstva (star 14 i više godina) ponder 0,7, a deca (ispod 14 godina starosti) ponder 0,5. Tako će, na primer, tročlano domaćinstvo s jednim detetom (ispod 14 godina starosti) imati ponder 2,2 (1 + 0,7 + 0,5), a tročlano domaćinstvo sa dettom starijim od 14 godina-2,4.

Prosečna mesečna potrošnja domaćinstava u Srbiji prošle godine iznosila je 88.244 dinara. To je veoma blizu jednoj prosečnoj neto plati u 2023. godini koja je iznosila 86.000 dinara.

Inače, domaćinstva sa potrošnjom u visini jedne prosečne plate nalazila su se prošle godine u blizu šestog decila, dok je domaćinstvo koje je trošilo dve prosečne plate bilo visoko plasirano među 10 odsto najbogatijih domaćinstava.

Ne samo da se potrošnja 10 odsto najsiromašnijih i 10 odsto najbogatijih razlikuje u količini novca, već i po strukturi.
Dok pola mesečnog budžeta domaćinstava koja faktički žive na minimalcu odlazi na hranu, u slučaju domaćinstava iz desetog decila to je 28,4 odsto. U novcu, i dlaje bogati troše dvostruko više nego siromašni na hranu, 43.378 naspram 22.298 dinara mesečno.

S druge strane, najbogatijih 10 odsto na komunalije i stanovanje troše petinu svoje mesečne potrošnje, a najsiromašnijih 10 odsto 13,7 odsto. Najveća relativna razlika je u potrošnji za rekreaciju i kulturu. Najbogatija desetina troši mesečno 10 odsto budžeta, a najsiromašnija svega 1,1 odsto ionako skromne ukupne mesečne potrošnje.

Međutim, pravi bogataši se ne nalaze u desetom decilu, već u 100-om percentilu. Drugim rečima, to je jedan odsto ljudi sa najvećim prihodima.

Prema analizi ekonomiste Dragovana Milićevića zasnovanoj na podacima Eurostata, doduše sa podacima za 2022. godinu, prosečan stanovnik Srbije koji pripada stotom pecentilu ili top jedana odsto imao je godišnji prihod od 36.182 evra. Njih je 2022. godine bilo 66.142 osobe i raspolagali su ukupno sa 2,4 milijarde evra prihoda.

Sa druge strane, onih jedan odsto stanovnika sa najmanjim prihodima, prihodovali su svega 121 evro, prema podacima Eurostata.
Ako gledamo, ne najmanjih jedan, već 10 odsto (prvi decil) raspolagali su sa 2.010 evra u 2022. godini.

Ne računajući zemlje za koje Eurostat nema podatke (Albanija, S. Makedonija, BiH) i Tursku koju krasi neverovatna nejednakost, najmanje prihode u Evropi imao je prvi decil u crnoj Gori-1.806 evra, a zatim u Srbiji 2.10 evra. Radi se o godišnjim prihodima.
Malo iznad nas je Rumunija čiji je prvi decil prihodovao 2022. godine 2.154 evra, pa Bugarska sa 2.248 evra.

Sa prihodima najsiromašnijih 10 odsto iznad 4.000 evra dalje se nalaze Hrvatska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Grčka.
Slična situacija je i sa desetim decilom. Sa 14.077 evra u 2022. godini naši najimućniji sugrađani imali su veće prihode od Crnogoraca (12.265 evra), ali manje od Rumuna (15.868 evra), Slovaka (17.725 evra), Mađara (20.076 evra). Top 10 odsto po prihodima naših suseda Hrvata je prihodovalo u proseku 23.184 evra, a Bugari 23.301 evro.

Ipak, naših najbogatijih jedan odsto u evropskim okvirima stoji nešto bolje. U 2022. godini prihod stotog percentila iznosio je 36.182 evra. To je značajno više od crnogorskih 22.929 evra i slovačkih 24.755 evra.

Malo iznad je poljskih top jedan odsto sa 40.015 evra, hrvatskih sa 41.475 evra i mađarskih 43.644 evra. Bugarskih top jedan odsto je već na drugom nivou sa 52.846 evra prihoda po osobi u 2022. godini.

Najveće prihode najbogatiji sloj stanovništva u Evropi ima u Švajcarskoj sa čak 407.740 evra po članu tih jedan odsto.

U Srbiji jedan odsto stanovnika sa najvećim dohotkom ima sedam puta veće prihode od proseka ostalih 99 odsto.
Kako Milićević napominje, pored toga što je Srbija među najsiromašnijim zemljama u Evropi. dodatna otežavajuća okolnost je što cene hrane i pića u Srbiji imaju čak 94 odsto nivoa prosečnih cena u zemljama Evropske Unije.

„To dodatno govori o stepenu siromaštva većeg dela stanovnika Srbije u odnosu na prosek EU. Takođe i rast dohotka po decilima u prethodnim godinama nije rezultat rasta ekonomije Srbije već stagnacije kursa eura, zatim rasta inflacije i prilagođavanja zarada inflaciji čime su zarade rasle u eurima a kupovna snaga ostajala ista ili blago padala“, navodi Milićević u svojoj analizi.