Kolonada nije za poslovni prostor

Gradsko Odeljenje za urbanizam više puta je odbilo ovakav zahtev, a vlasnik se obratio nadležnom Ministarstvu građevinarstva da to ostvari.

Inače, stara robna kuća iz sedamdesetih godina bila je primer moderne arhitekture, najviše zbog fasade u staklu, kao i kolonade koja čini deo pešačke zone. Glavna gradska urbanistkinja Katarina Dubljanin ističe da je to jedinstven prostor srastao u ambijentalnu celinu i vredan predstavnik moderne arhitekture, a ovim potezom vlasnika to bi bilo degradirano.

– Ova kolonada je retkost i ima veliku vrednost u zaštićenoj ambijentalnoj sredini. Kad je ulica rađena i prostor unutar kolonade jedinstveno je popločan i obrađen istim materijalom. Tada je to tretirano kao deo javnog prostora što i jeste. Stav Gradske uprave i struke jeste da ne treba dozvoliti dogradnju tog objekta do stubova, čak i planski dokument to ne dozvoljava, jer smatramo da se takvom dogradnjom dobija nova kvadratura i premašuju se dozvoljeni indeksi izgrađenosti. To bi između ostalog naružilo i izgled grada, ukazuje Katarina Dubljanin.

 Arhitekta Miomira Vasović smatra da je to udoban, funkcionalan prostor, koji služi kao zaštita od kiše i sunca, mesto gde ljudi mogu da zastanu, porazgovaraju, pretprostor za korišćenje, a postao je i deo ambijentalne vrednosti. Dogradnja bi ugrozila i odnos prema kulturnim dobrima u okolini i uskratilo prostor za održavanje brojnih gradskih manifestacija. Uostalom ovde se dešavaju mnoga susretanja, društvene akcije, od prikupljanja potpisa za podršku ili proteste. Međutim, s obzirom na suprotstavljeni odnos republičkih vlasti pitanje je da li će zahtev za dogradnju dobiti podršku od Ministarstva.

Stara robna kuća mnogo znači Šapčanima, a pre svega bi mogla da se renovira, jer na nekim mestima umesto stakla tamo su šperploče, a i unutrašnjost koja služi za prodaju kineske robe, zaslužuje primereniji enterijer.

Po meri i u funkciji građana

U poslednjih petnaestak godina umnogome je promenjen izgled grada. Dobijena je velika pešačka zona u centru, u najvećem delu ugrađen je behaton, stare fasade su restaurirane, a najviše se dobilo uređenjem gradskog trga. Umesto nakadašnjeg betonom stešnjenog prostora nikao je prostran i otvoren trg. Po zamisli ranijih arhitekata tu je trebalo čak izgraditi jednu dvospratnu zgradu, na svega nekoliko metara od hotela Sloboda. Srećom, tada novi gradonačelnik Nebojša Zelenović dao je zeleno svetlo mladim šabačkim urbanistima, dobijen je pravi trg po antičkim uzorima, pre svega u funkciji građana, a to se potvrđuje velikim brojem posetilaca i najčešće najlepšem slikom – na njemu se igraju deca.