Komisija za HoV: Mišljenje uprave Energoprojekta nezakonito

Pri tom, regulatorno telo se poziva na tekstove Danasa i Politike gde je to objavljeno, što je veoma čudno uzevši u obzir da je mišljenje rukovodstva Energoprojekta istaknuto i na sajtu kompanije, kao i na sajtu Beogradske berze.

Komisija tvrdi da su u ovom dokumentu pruženi neosnovani navodi i neistiniti podaci, počevši od toga da mišljenje „ne sadrži argumentovan stav uprave o primerenosti visine cene već osporava zakonitost ponude za preuzimanje, uključujući i cenu i način utvrđivanja iste, a koja je objavljena saglasno rešenju Komisije od 7. jula 2017. godine“. Prema njihovim rečima, to ne može biti predmet mišljenja, nego menadžment treba da da mišljenje o visini, a ne zakonitosti ponuđene cene.

Komisija se ne slaže sa mišljenjem Energoprojekta čak ni po pitanju knjigovodstvene cene. Naime, u mišljenju rukovodstva Energoprojekta se navodi da je knjigovodstvena cena 1.761,40 dinara po akciji, dok Komisija ukazuje na prospekt ove kompanije na berzi, ažuriran pre mesec dana, u kome stoji da je obračunska cena akcije 770,44 dinara. U Energoprojektu navode da je knjigovodstvena cena od 1.761,40 dinara zasnovana na konsolidovanom finansijskom izveštaju kompanije za 2016. godinu.

Stručnjaci ukazuju da u slučaju preduzeća kakvo je Energoprojekt holding treba uzeti u obzir konsolidovane bilanse, jer po prirodi holding upravlja drugim kompanijama. S druge strane, srpski propisi ne prepoznaju konsolidovane bilanse, pa nije prvi slučaj da se akcionarima ne priznaje vrednost akcija iz konsolidovanog bilansa, već samo iz bilansa matične kompanije. Doduše, u ovom slučaju visina knjigovodstvene cene nema mnogo značaja jer je akcija likvidna na berzi, pa se uzima ponderisani prosek tržišne cene ostvarene u trgovanju. Međutim, konkretno visina knjigovodstvene cene ukazuje da ponuda za preuzimanje od 1.501 dinar za akciju potcenjuje vrednost Energoprojekta.

Komisija opovrgava i tvrdnju Energoprojekta da Napred razvoj nije podneo ponude za preuzimanje zavisnih društava Energoprojekt entel i Energoprojekt garant, što je morao prema rešenju Komisije, već da su zahtevi za odobrenje objavljivanja ponuda za preuzimanje ova dva društva podneti Komisiji 30. juna, odnosno 6. jula 2017. godine.

Komisija negira tvrdnje Energoprojekta da je u periodu pre objavljivanja ponude za preuzimanje manipulisano cenom akcija. „Komisija ukazuje da je, shodno Zakonu o tržištu kapitala, ona jedina institucija nadležna da utvrđuje postojanje manipulacija na regulisanom tržištu i da do ovog trenutka Komisija to nije utvrdila“, navodi se u saopštenju Komisije za HoV.

Regulatori zameraju i što uz mišljenje uprave nije objavljeno i mišljenje predstavnika zaposlenih – malih akcionara, što je bila obaveza uprave.

Na kraju, Komisija zahteva hitno izjašnjenje uprave Energoprojekta, kao i objašnjenje zašto mišljenje nisu potpisali svi članovi uprave.

„Nakon pribavljenog izjašnjenja, Komisija će preduzeti dalje mere u okviru svojih nadležnosti“, zaključuje se u saopštenju Komisije.

Odgovor uprave Energoprojekta je da je NO u svojoj oceni „precizirao da je reč o neadekvatnoj ceni, koja osim što je formirana na osnovama nezakonite kupovine oko 600.000 akcija i drugim nezakonitostima navedenim u mišljenju Komisije, i niža je od konsolidovane korigovane knjigovodstvene vrednosti jedne akcije koja iznosi 1.761,40 dinara“.

Da podsetimo, Komisija za hartije od vrednosti je rešenjem od 16. juna ove godine utvrdila da je 31. januara 2017. nastala obaveza ponude za preuzimanje, odnosno da su povezana lica tada prešla prag od 25 odsto akcija Energoprojekta u vlasništvu, a da su pripreme obavljali još u decembru 2016. godine. Komisija je tada oduzela pravo glasanja na Skupštini akcionara konzorcijumu, a rukovodstvo Energoprojekta smatra da na osnovu istog rešenja nije smela ni da odobri ponudu za preuzimanje, jer su Napred razvoj, Jopag, Montinvest propertis i Dobroslav Bojović u međuvremenu aktivno kupovali akcije Energoprojekta na berzi. Pri tome, prodavci nisu uopšte znali da su kupci prešli 25 odsto vlasništva. Skoro sve akcije koje su kupljene u međuvremenu su kupljene po ceni manjoj od 1.501 dinar, na koliko glasi ponuda za preuzimanje. S druge strane, berzanski stručnjaci ističu da je ponuda za preuzimanje bila data u februaru, kada je trebalo, ona ne bi bila po ceni od 1.501 dinar, pa nije baš očigledno da su prodavci akcija u ovom slučaju oštećeni.

Energoprojekt je pokrenuo proces pred Upravnim sudom kojim hoće da ospore ponudu za preuzimanje, a protiv svih članova Komisije za HoV podnete su krivične prijave.

Rok za deponovanje akcija, odnosno za prihvatanje ponude za preuzimanje je 31. jul. Bojović i sa njim povezana lica kontrolišu oko 35,5 odsto akcija Energoprojekta, a za većinski udeo im je potrebno 50 odsto, mada su već i sada najveći pojedinačni akcionari.

Izbegavanje odgovora

Danas je pre tačno nedelju dana poslao zahtev Komisiji za hartije od vrednosti da nam dostavi mišljenje kojim je Dobrosavu Bojoviću i povezanim licima odobrena ponuda za preuzimanje Energoprojekta. Dokument nismo dobili sa obrazloženjem da Komisija za hartije od vrednosti nikada nije donela „mišljenje kojim je Dobrosavu Bojoviću i povezanim licima odobrena ponuda za preuzimanje Energoprojekta“ iako je sasvim jasno koji dokument smo tražili.