Kompjutere zamenile francuskim kolačima

Lidija Zore (33) i Marija Ćića (31) iz Beograda bile su jedne od takvih žena. Obe su po struci ekonomistkinje i godinama su radile u knjigovodstvenim firmama. Kako su uporedo gajile strast prema kulinarstvu, odlučile su da im poslovna kancelarija postane – kuhinja, a da kalkulatore i eksel tabele zamene – pekačima i zvonima za torte.

Pre nekoliko meseci zajedno su otvorile poslastičarnicu u beogradskom kraju Vračar pod nazivom “Lidette”, a u više od 70 kvadrata mogu da se probaju neverovatni francuski dezerti, uz domaći keks, kafu, čaj i zdrav doručak. U planu su i fina, naravno francuska, peciva.

Ipak, pre pet godina celokupna ideja o poslastičarnici za Lidiju je, kao i za mnoge druge žene, još bio san.

“Stalno sam se tražila”, govori ona.

Lidija je završila srednju zubotehničku školu, upisala Stomatološki fakultet, ali je posle godinu dana odustala. Prebacila se na poslovne studije i položila ispit za knjigovođu. Kako je vodila knjige u jednom kafiću, počela je time ozbiljno da se bavi, što je trajalo više od pet godina.

“To mi očigledno nije bilo dovoljno”, pokušava da objasni ona svoju potrebu da promeni posao. “Slobodno vreme sam i kao mala provodila sa mamom u kuhinji, a posle posla sam nastavila da kuvam i isprobavam recepte. Uživala sam u kulinarstvu i to najviše u pravljenju slatkiša, koji su me inspirisali da budem što bolja”.

Tako je Lidija knjigovodstvene kurseve zamenila za – kulinarske, a posebna strast su joj bili francuski slatki recepti. Tražila je u Srbiji gde bi mogla da se školuje, ali sličan tečaj nije pronašla. Ubrzo je ipak naišla na firmu koja organizuje Master class, sa svetski poznatim i priznatim francuskim poslastičarima.

Već posle prvog završenog kursa, dobila je vetar u leđa, počela da pravi kolače za najbliže u kućnoj režiji, da bi ih ubrzo ponudila jednom kafiću.  Ispostavilo se da su apsolutni hit.

“To nisu bili samo obični kap kejkovi i dečje torte. Francuski kolači su izrazito zahtevni i bitan je svaki detalj. Perfekcionizam je glavni uslov”, priča sada već iskusna poslastičarka, koja je godinama uporedo radila u firmi i pravila po podne i vikendom slatkiše.

Želela je potpuno da se posveti novom poslu i otvori nešto svoje, ali kako se radi o velikom ulogu, o tome je razgovarala sa prijateljicom Marijom, koje je i sama ekonomistkinja.

“Marija je zaljubljenik u zdravu ishranu i čim sam joj rekla svoju skrivenu ideju da otvorim poslastičarnicu, predložila je da to uradimo zajedno”, priča Lidija. „Ona se posvetila zdravim receptima koji su poslastica dijabetičara i vegana. Zapravo smo se savršeno uklopile“.

Iako sa velikim entuzijazmom, obe su, pored kolača, morale da ispeku i  preduzetnički zanat. Veliki problem im je bio što na srpskom tržištu nema pojedinih sirovina i alata koji su im bili neophodni, pa su bile primorane da ih nabavljaju iz inostranstva. Mada obema radni dan u poslastičarnici traje i do 15 sati, morale su da zaposle još dvoje radnika kako bi one pravile i osmišljavale slatkiše.

Takođe, obe su uložile ne malo sredstava u podizanje biznisa, jer je za njihov posao bila neophodna profesionalna oprema. Ipak, nadaju se da će se “slatkim biznisom” baviti još dugo, pa da će stići i više puta da je zamene.

• Ukoliko i vi imate ili znate uspešnu i originalnu poslovnu priču za rubriku „Ideja za biznis“ možete pisati redakciji sajta Danasa na adresu [email protected]