Kompanije Marera i Aleksandar gradnja ulažu u zgradu BIGZ-a 40 miliona evra 1Foto: wikipedija

Kompanija Marera Real Estate Partners saopštila je danas da će u obnovu zgrade BIGZ-a u Beogradu uložiti 40 miliona evra zajedno sa partnerom „Aleksandar gradnjom“.

„U prvom partnerskom projektu Marera je kupila zgradu BIGZ-a koju će obnoviti prema oprobanom konceptu kojim se njena kompanija, Marera Properties, pozicionirala kao lider u rekonstrukciji znamenitih objekata u Beogradu“, navodi se u saopštenju.

Firma MPP BIGZ, u kojoj je Marera i „Aleksandar gradnja“ imaju po 50 odsto učešća, novi je vlasnik BIGZ-a.

Rekonstrukcija zgrade, nekada najveće štamparije na Balkanu će trajati 18 meseci uz saradnju sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na očuvanju autentičnog izgleda projekta Dragiše Brašovana.

„Ovo monumentalno zdanje ima preko 40.000 kvadratnih metara, od čega je nešto preko polovine upotrebnog prostora usled impresivno projektovanih hodnika i stepenišnih zona“, rekla je direktorka kompanije Milana Srećkov.

Dodala je da je na domaćem tržištu nekretnina kancelarijski segment daleko od zasićenog i da tu postoji prostor za nove investicije.

Kao budući moderni poslovni centar, BIGZ će, kako se navodi, kompanijama zainteresovanim za zakup ponuditi kombinaciju klasičnih kancelarija i „open space koncepta“ i mogućnost da organizacija prostora i dizajn enterijera budu u potpunosti prilagodjeni njihovim potrebama.

Marera Properties se bavi investiranjem u nekretnine koje nakon akvizicije razvija i iznajmljuje, a raspolaže sa 190.000 kvadrata.

Zgrada BIGZ-a je jedno od najpoznatijih arhitektonskih ostvarenja jugoslovenske moderne. Građena je kao zgrada Državne štamparije između 1934. i 1941. godine po projektu arhitekte Dragiše Brašovana s tlocrtom u obliku ćiriličnog slova „P“ i po obliku nalik na štamparsku mašinu iz tog doba.

Tada četvrta štamparija po veličini u Evropi, a najveći objekat u Jugoslaviji, jedan je od najvećih na Balkanu, s visinom od 64 metra i 3,5 hektara korisne površine. Prvi put je pri njenoj izgradnji primenjena tehnika postavljanja temelja na ploču od armiranog betona.

Zgrada je napuštena 1990-ih i prepuštena nemaru, ali ju je poslednjih godina ipak koristilo nekoliko firmi i nešto umetnika, dizajnera, arhitekata, muzičara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari