Kompanije u Srbiji nisu dovoljno globalizovane

Kako kaže, to se sada ipak menja, jer zapadne kompanije kupuju sve više ovdašnjih preduzeća, pa su i lokalne firme sve više zainteresovane za to da globalizuju svoje HR funkcije (ljudske resurse) na način koji bi odgovarao njihovoj svrsi.

– Dakle, po pitanju zrelosti kompanija, zemlje regiona su još uvek pomalo iza zapadnih konkurenata, kao i po pitanju standardizacije samog HR-a, pa i dalje funkcionišu više kao podružnice, a manje kao globalno standardizovane kompanije. Ali to je prilika za SAP da pomogne kompanijama da iskoriste prednosti koje im pruža tehnologija kako bi unapredili HR funkcije.

• Kolika je razlika u kvalitetu kadrova koji izlaze sa fakulteta u Srbiji i regionu u poređenju sa njihovim kolegama sa Zapada?

Razlika nije tako velika. Obrazovni standardi su vrlo visoki u ovom regionu. Jedina razlika je u tome šta se dešava posle diplomiranja. Prilike koje postoje za studente iz centralne i istočne Evrope nisu toliko velike kao za studente iz zapadne Evrope. To je zato što su kompanije u ovim zemljama relativno male, tako da uglavnom zapošljavaju iskusnije ljude, što je šteta. Drugačiji slučaj je jedino ako sama država nema konkretnu strategiju za zapošljavanje mladih, kao što je slučaj u Rumuniji u kojoj se veliki broj diplomiranih studenata zapošljava (praksa je da strane softverske kompanije, u Rumuniji angažuju radnike za razvoj proizvoda). Zato dosta mladih ljudi odlučuju da se odsele u zemlje kao što je Nemačka, pa se posle par godina, kada steknu više iskustva, vraćaju. Zbog svega toga, zemlje ovog regiona zaostaju u broju diplomiranih studenata koje zapošljavaju i zato je nezaposlenost dosta velika za ljude koji izlaze sa univerziteta.

• Na regionalnoj konferenciji o HR-u prošle nedelje u Hrvatskoj ukazano je na potrebu da se za određena radna mesta talentovani kadrovi angažuju iz inostranstva, ali se u državama balkanskog regiona retko dešava da neko dobije ponudu za posao iz druge države. Jedini izuzetak je redovan angažman stranih menadžera koji dolaze da bi vodili kompanije recimo u Srbiji.

U tom pogledu, promene se dešavaju u kategoriji ljudi koje zovemo ranim talentima. Oni imaju manje od dve godine iskustva, što znači da su uglavnom tek diplomirali. Zbog tehnologije koja je otvorila vrata globalizaciji, oni sada imaju više želje za putovanjem, ali ne i za trajnom selidbom, već za obavljanjem zadataka u inostranstvu. Oni žele da iskoriste priliku da steknu znanje u inostranstvu i da se onda vrate u svoju matičnu zemlju. Definitivno vidimo sve više toga. Ranije su mladi posle studija odlazili u zemlje poput Nemačke, a danas sve češće imamo i situaciju da oni ostaju u svojim zemljama, ali da zbog globalizacije mogu da putuju, što im posao omogućava, da stiču međunarodna iskustva, a da ne moraju da se trajno presele. To je promena u odnosu na ranije stanje.

• Pristup ljudskim resursima u Srbiji i regionu nije toliko standardizovan i zasnovan na nauci kao u velikim zapadnim kompanijama. Da li vidite da se to menja i kako tehnologija može u tome da pomogne?

Najveći uticaj ima analiza podataka koju mi omogućavamo i uspostavljanje pravilne demografske strukture radne snage. Dobar primer toga je da danas mi u SAP-u možemo da otvorimo program i vidimo kako će izgledati naša radna snaga za deset godina. Iz toga možemo da zaključimo da ne zapošljavamo dovoljno ljudi u određenim starosnim grupama da bismo imali odgovarajuću demografsku piramidu u našoj radnoj populaciji, tako da to onda možemo to da promenimo. Na taj način analitika pomaže razvoju ljudskih resursa. Mi imamo veoma brze analitičke platforme u koje možemo da unesemo podatke klijenata, koji onda dožive „eureka“ momenat kada shvate da recimo moraju da povećaju broj ljudi koje zapošljavaju odmah po izlasku sa fakulteta, u nekim slučajevima i za 40 odsto, jer će im u suprotnom radna snaga samo stariti i ni za 10 godina neće uspeti da smanje prosečnu starost zaposlenih. Kompanije su shvatile vrednost tehnologije, tako da mi u SAP-u vidimo rast od 75 odsto u investicije u korporativne tehnologije.

Politika otvorenih vrata

* Kako biste opisali SAP po pitanju odnosa prema zaposlenima?

Nismo hijerarhijska kompanija. Imamo politiku otvorenih vrata, tako da zaposleni imaju pristup svim visokim rukovodiocima. Rekla bih da je naša kultura inovativna, visokotehnološka. Veoma smo usmereni na zaposlene, vodimo brigu o njima i drugi nas takođe vide kao vrlo progresivne.