Foto: G.K.Prolećna setva planirana je da bude obavljena na dva miliona hektara i očekuje se da najviše površina bude pod kukuruzom, a sejaće se i suncokret, soja i šećerna repa.
Na banatskim poljima u ovom trenutku intenzivirani su radovi u polju, a svaki lepši dan ratari koriste za pripremu setve.
U hetinskom ataru, na gazdinstvu pravnika Gorana Kovačevića koji je prošlogodišnji dobitnik nagrade „Poljoprivrednik nove generacije“ koju dodeljuju zavičajno društvo „Fruškogorje“ i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, obavljena je druga prihrana pšenice.
„Prvi tretman pšenice protiv bolesti ćemo uraditi do polovine aprila, kada se za to budu stekli uslovi, kako meteorološki tako i u pogledu fenološkog razvoja biljaka budući da se radi o pšenici iz nešto kasnijih rokova setve i nicanja“, objašnjava ovaj proizvođač, koji se sada priprema za setvu jesenjih useva.
Kako objašnjava, na svom gazdinstvu je iskoristio lepo vreme da spremi parcele za predstojeću setvu, koju će obaviti nakon kiše koja je prognozirana za prve dane aprila.
„Sa setvom u principu nećemo žuriti, pratićemo vremensku prognozu kako bismo izbegli moguća zahlađenja koja negativno utiču i na tempo klijanja i nicanja i na kondiciju već izniklih biljaka, pogotovo kukuruza kojem naročito smetaju ispodprosečne temperature i ranim stadijumima porasta“, priča Goran Kovačević.
Procene su da bi setva mogla biti skuplja i 25 odsto u odnosu na prošlu godinu, jer je repromaterijal u međuvremeno poskupeo dok su se na tržištu zadržale niske cene merkantilne robe. Dodatno finansijsko opterećenje za ratare predstavljaju kreditna zaduženja, kao i visoke cene zakupa poljoprivrednog zemljišta.
„Što se tiče aktuelnih tema u vezi sa kretanjima cena merkantilne robe i repromaterijala, tu nema mnogo filozofije, funkcionišemo u okvirima maltene ničim regulisane tržišne ekonomije što u praksi znači da je kompletno naše poslovanje igra na sreću. Moje skromno mišljenje je da poljoprivrednik kao pojedinac ne bi trebao biti direktno izložen tržištu i da bi u konačnom ishodu za sve bilo bolje kada bi država bila igrač broj jedan u privredi i neka vrsta garanta barem nekog minimuma sigurnosti i tampon zona koja bi proizvođače štitila od potresa na tržištu“, objašnjava naš sagovornik.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
