Privredni sud u Novom Sadu prihvatio je zahtev Republičkog javnog tužilaštva za odlaganje izvršenja pravosnažne presude prema kojoj Grad Novi Sad mora da isplati 1,3 milijarde dinara preduzeću ATP Vojvodina. U Tužilaštvu je Danasu potvrđeno da je odlaganje zatraženo jer je taj organ podneo zahtev za zaštitu zakonitosti.
– Na osnovu člana 156 Ustava, Republičko javno tužilaštvo goni učinioce krivičnih dela i preduzima mere za zaštitu Ustava i zakona. Na osnovu te odredbe, i na osnovu ovlašćenja iz člana 26, stav 2, kao i člana 29 stav 2 Zakona o javnom tužilaštvu, podignut je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Privrednog suda u Novom Sadu i Apelacionog privrednog suda zbog apsolutno bitne potvrde odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2, tačka 5. To se odnosi na nedozvoljeno raspolaganje stranaka, i po oceni Tužilaštva reč je o ugovoru koji je zaključen na štetu grada Novog Sada – rečeno je Danasu u Tužilaštvu. U toj instituciji ističu i da su oni samo locirali problem, ali da konačnu odluku u tom predmetu donosi Vrhovni kasacioni sud, kao što je i o zahtevu za odlaganje postupka izvršenja, odlučivao sud.
– Uložićemo prigovor na odluku Privrednog suda u Novom Sadu o odlaganju. Mislim da je ta odluka neosnovana, ali videćemo da li će naše argumente uvažiti sud koji o njima odlučuje u istom veću – rekao je Danasu advokat tog preduzeća Dragomir Zjalić.
On dodaje da je sud prihvatio zahtev Republičkog javnog tužilaštva, koje je tražilo odlaganje jer je pokrenulo postupak za zaštitu zakonitosti. U obrazloženju tužilaštva navodi se da bi u slučaju naplate dosuđene odštete, grad prestao da funkcioniše, što bi se negativno odrazilo na delatnost javnih i komunalnih preduzeća. Međutim, ukazuje Zjalić, odlaganje izvršenja moguće je samo do odluke Vrhovnog kasacionog suda, koji će jedinstveno, na istoj sednici razmatrati i zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podnelo RJT i reviziju koju traži Gradski javni pravobranilac. Kada će se to dogoditi, advokat ATP Vojvodine nije mogao da predvidi jer kaže da je praksa različita i zavisi od toga da li će predmet dobiti status potreban za hitno rešavanje.
Osim štete od 1,3 milijarde dinara, koja je dosuđena, ATP Vojvodina potražuje od Grada i odštetu za period od nalaza veštaka koji je izrađen u novembru 2011. pa nadalje, jer stanica još uvek ne radi iako je ugovor na snazi. Prema procenama, mesečno se gubi oko 250.000 evra.
– Prema novom zakonu, kada je tužena strana republika ili lokalna samouprava, prvo se podnosi predlog za mirno rešenje spora, a ukoliko se u roku od 60 dana problem ne reši, onda ide redovna tužba. Mi smo pre oko mesec dana prosledili Gradu takav predlog, ali još nemamo odgovor. U svakom slučaju, ako ga ne dobijemo, dostavljaćemo sukcesivno nove zahteve, za protekla dva meseca – objašnjava Zjalić.
I advokat Emir Jašarević, koji zastupa u istom sporu umešača, investitora Iliju Devića, najavio je da će podneti prigovor jer je odlukom o odlaganju izvršenja obuhvaćen i njegov zahtev za naplatu troškova postupka, što je takođe dosuđeno pravosnažnom presudom.
– Republičko javno tužilaštvo po zakonu zaista ima pravo da izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti, ali samo u slučaju kada je sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka. Ta nedozvoljena raspolaganja stranaka zakonom su određena. To su slučajevi kada je došlo do povlačenja tužbe, odricanja ili priznanja tužbenog zahteva, ili ako su stranke zaključile poravnanje, a te pravne radnje su protivne zakonu, javnom poretku ili moralu. Pošto se u sporu između ATP Vojvodine i Grada Novog Sada ništa od toga nije desilo, onda je pitanje za RJT na osnovu čega podnosi zahtev za zaštitu zakonitosti ako već unapred zna, na osnovu odluka Vrhovnog kasacionog suda, čak i na osnovu odluka Ustavnog suda, da će takav zahtev biti odbijen – kaže za Danas Jašarević i podseća da novi Zakon o izvršenju i obezbeđenju uopšte ne predviđa mogućnost odlaganja. „To znači da RTJ korišćenjem svog zakonskog prava na podnošenje vanrednog pravnog leka, zloupotrebljava pravo i da je jedina svrha da se po svaku cenu odloži izvršenje“, zaključuje Jašarević.
Veliki iznosi
Zahtevi za zaštitu zakonitosti vrlo često se podnose u krivičnim predmetima koje vodi Republičko javno tužilaštvo i u proseku godišnje se dostavi oko 200 takvih zahteva. Kada je reč o građansko pravnoj materiji, po pravilu se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi kada je reč o velikim iznosima.
Sporni dokazi
Prema saznanjima našeg lista, jedan od razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti je jedno nepotpisano rešenje Ministarstva za kapitalne investicije iz spisa predmeta, kojim se oduzima pravo gradskom saobraćajnom preduzeću da se bavi prižanjem staničnih usluga. „Upozoravam RJT da dokazi u spisima ne mogu biti bilo kakav osnov za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Bilo koje rešenje, potpisano ili nepotpisano, sud i stranke cene u toku postupka, pa je to samo jedan od dokaza čiju dokaznu snagu na kraju procenjuje sud. Pretpostavljam da RJT to sigurno dobro zna – kaže Jašarević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
