Konkurencija i blaga zima ugrozili izvoz

Opšte izvozne pokazatelje u izvozu gasa ugrozila je Turska, koja je smanjila kupovinu za 35 odsto i dovela ih na istorijski minimum iz 2004. godine.

U ovoj godini očekuje se dalji pad izvoza gasa zbog rastuće konkurencije s drugim dostavljačima, iako Gazprom očekuje izvoz na nivou od 200 milijardi kubnih metara.

Blaga zima negativno je uticala na izvoz „Gazproma“ u četvrtom kvartalu prošle godine.

Najviše je smanjen izvoz u Litvaniju za 32 i Estoniju za 38 odsto, dok je u Bugarsku i Grčku smanjen za 25 odsto. U apsolutnom iznosu najviše je smanjena isporuka gasa na najveće „Gazpromovo“ tržište – u Nemačku, za 8,5 odsto, odnosno pet milijardi kubnih metara. Bez obzira na to, „Gazprom“ je održao izvoz gasa u EU na nivou rekordne 2018. godine.

Glavni razlog smanjenja je pad isporuka gasa Turskoj za 35 odsto, na 15,5 milijardi kubnih metara gasa. Jevgenija Dišljuk iz „Gazprombanke“ navodi da su glavni razlozi ovakvog pada usporavanje ekonomskog rasta u zemlji i odsustvo subvencija u elektroprivredi.

Najveći uvoznik ruskog gasa, državni monopol Botas, može sebi da dozvoli da na tržištu kupuje gas po višim, a na unutrašnjem tržištu da prodaje po nižim cenama, nezavisni uvoznici na koje odlazi 10 milijardi kubnih metara ruskog gasa, to ne mogu sebi da dozvole.

Ona navodi da je Turska povećala svoje nabavke prirodnog gasa i gasa iz Azerbejdžana za pet milijardi kubnih metara. I pored toga, Turska ostaje za „Gazprom“ strateški važno tržište s potencijalom rasta, ocenjuje ona.

U „Gazpromu“ očekuju da će u prilog rastu izvoza ići pad cena tečnog gasa na 100 dolara za 1.000 kubnih metara, što bi prodavce gasa moglo da preorijentiše na profitabilnija tržišta, nego evropska i odvratiti investitore od izgradnje novih postrojenja za preradu tečnog gasa.

Ekatarina Kolbikova ocenjuje da nema osnova za očekivanje da će se u 2020. situacija značajno poboljšati. Ona ne podržava optimizam koji dolazi iz „Gazproma“ kada je reč o konkurenciji sa tečnim prirodnim gasom.

Očekivana prosečna cena u Evropi biće 125 dolara za 1.000 kubnih metara, čime će tečni gas na tržištu biti privlačniji za evropske potrošače, od gasa iz gasovoda. Krajem 2020. očekuje se puštanje u rad transjadranskog gasovoda koji će obezbeđivati 10 milijardi kubnih metara gasa za Italiju, Grčku i Bugarsku, čime će stvoriti dodatnu konkurenciju „Gazpromu“ na tom tržištu.

Zamenica direktora „Gazproma“, Elena Burmistrova, najavila je talas zaključenja novih ugovora sa evropskim potrošačima koji ističu u periodu 2021 – 2023.

U tom periodu završavaju se ugovori sa Holandijom, Bugarskom, Srbijom, Italijom, Turskom i Mađarskom za 30 milijardi kubnih metara gasa. Za Srbiju „Gazprom“ pregovara sa „Jugorosgazom“ o količini od 1,5 milijardi kubnih metara, što je najmanja količina u ovoj grupi uvoznika.

Gazprom planira ne samo da obnovi stare ugovore nego i obezbedi dodatne isporuke u Evropu. Kompanija očekuje rast izvoza do 2030. za 34 odsto, na 199,8 kubnih metara. Pri tome, Evropska komisija stalno zahteva ukidanje prakse dugoročnih ugovora za isporuke gasa iz gasovoda.

Analitičar Sergej Kapitonov primećuje da je poslednjih godina „Gazprom“ uspešno koristio evropske potrebe za dopunskim snabdevanjem gasa, koje su porasle na 50 milijardi kubnih metara za pet godina. Poslednjih godina cena gasa se ozbiljno smanjila, a Evropa je oštro povećala nabavku tečnog gasa, što će pregovore „Gazproma“ o uslovima i cenama novih ugovora da učini veoma teškim.