Više od polovine javnih nabavki u Srbiji okonča s jednom ponudom, konkurencija gotovo i ne postoji

Kako je ocenjeno, zabrinjavajuće je da se više od polovine svih postupaka javnih nabavki u zemlji okonča s jednom ponudom, kao i da je konkurencija u javnim nabavkama na „tako niskom nivou da gotovo i ne postoji“.

Problemi u sistemu javnih nabavki u Srbiji su „izuzeci“ od primene Zakona o javnim nabavkama, postojanje posebnih zakona koji suspenduju primenu zakona u slučaju velikih infrastrukturnih projekata i odsustvo kontrole nad izvršenjem ugovora, kao i nizak nivo konkurentnosti.

„Uzimajući u obzir suštinu javnih nabavki, najbolji odnos cene i kvaliteta potpuno je jasno da se to može postići jedino učešćem što većeg broja privrednih subjekata u postupcima nabavke roba, usluga i radova“, piše u analizi.

U Srbiji je 2021. godini u 51 odsto postupaka podneta je jedna ponuda, a u 2022. jee jedna ponuda podneta u 51,62 odsto postupaka, dok je u 2023. u 51,6 odsto postupaka bila jedna ponuda.

Jedan od razloga niskog nivoa konkurencije je nisko poverenje u sistem javnih nabavki, jer naručioci često favorizuju određene ponuđače, dok privredni subjekti često učestvuju u nameštanju ponuda.

Kako je navedeno u analizi, poslednjih godina jedna od najčešćih formi nameštanja ponuda u Srbiji je podela tržišta, a postoje i druge forme dogovaranja ponuda poput fiktivne ponude, rotirajuće ponude ili uzdržavanje od dostavljanja ponude.

Ministarstvo zdravlja je 2021. godine sprovelo postupak javne nabavke opreme za potrebe KCS, procenjene vrednosti od 12 milijardi dinara bez PDV-a, a u okviru projekta „Rekonstrukcija četiri klinička centra u Srbiji“.

Predmet ove nabavke obuhvatao je 602 različita artikla od najmodernije medicinske opreme, preko standardne medicinske opreme, do nemedicinske opreme, ali naručilac nije predmet nabavke podelio na više partija, već ga je oblikovao kao jednu celinu, čime je ograničena konkurencija, jer su ponuđači morali da ponude svu traženu robu kako bi učestvovali.

Ministarstvo zdravlja (naručilac) je navelo da je odluka o jedinstvenom predmetu nabavke doneta principom ekonomije obima i očekivanjem niže ponude, te da je istraživanje tržišta pokazalo da postoji veliki broj potencijalnih ponuđača koji mogu ispuniti zahteve i izvršiti ugovorne obaveze.

„Da je naručilac pogrešio, svakako je potvrdio ishod postupka: podneta je samo jedna ponuda (grupa od devet ponuđača) u iznosu nešto ispod procenjene vrednosti nabavke (oko 12 milijardi dinara bez PDV-a)“, ukazala je koalicija „Balkan Tender Watch“.

Navedeno je i da je „neprikladno“ kratak rok za podnošenje ponuda u postupku, sa tako složenim predmetom nabavke, sigurno doprineo tome da učestvuje samo jedan ponuđač.

„Naručilac je odredio minimalni zakonski rok za podnošenje ponuda – 35 dana od dana objavljivanja obaveštenja o nabavci. U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, pored poštovanja minimalnih rokova, naručioci su dužni da osiguraju da su ti rokovi adekvatni za pripremu prihvatljive ponude, u zavisnosti od složenosti predmeta nabavke“, piše u analizi.

Prihvatljivu ponudu, u tom slučaju, mogli su podneti samo oni ponuđači koji su unapred bili obavešteni o nabavci ili su već učestvovali u sličnim postupcima, pa su bili donekle pripremljeni.

Naručilac se, u pokušaju da opravda jedinstven predmet nabavke i minimalni rok za podnošenje ponuda, uglavnom pozivao na potrebu da se KCS opremi brzo i u potpunosti sa najboljom mogućom opremom koju jedna tercijarna zdravstvena ustanova mora imati.

„Zato se otvara diskusija da li bi stvarno nakon decenija čekanja na rekonstrukciju zgrade KCS-a i bezbrojnih odlaganja završetka radova, nekoliko meseci kašnjenja uzrokovanih podelom predmeta nabavke na partije predstavljalo problem – posebno imajući u vidu da bi takav postupak sigurno rezultirao opremom boljeg kvaliteta, po nižoj ceni“, piše u analizi.

Srbija je otvorila pregovaračko „poglavlje 5 – Javne nabavke“ u decembru 2016. godine kao deo pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, ali osam godina kasnije i dalje ne ispunjava kriterijume za privremeno zatvaranje ovog poglavlja.

„Iako su prognoze u to vreme o zatvaranju poglavlja bile veoma optimistične, nažalost, danas se čini da je Srbija dalje od ispunjavanja pomenutih kriterijuma nego što je to bila pre osam godina, zaključuje se u izveštaju“, navela je Nova ekonomija.