Konkurenti za "Nikolu Teslu" takmiče se za koncesije širom sveta

Premijerka Ana Brnabić je najavila da bi odmah mogla biti uplaćena i naknada koja bi prema njenim očekivanjima mogla biti od 350 do 450 miliona evra. Pored toga, država će naplaćivati i određenu godišnju nadoknadu koja će iznositi određeni procenat godišnjih bruto prihoda aerodroma. Još ranije su iz vlasti procenjivali da bi taj prihod mogao da iznosi desetak miliona evra godišnje u narednih 25 godina.

Sudeći prema nekim informacijama iz pitanja potencijalnih investitora i odgovora Aerodroma cela stvar sa koncesijom bi trebalo da bude gotova do 1. septembra od kada počinje da teče period za koji će se naplaćivati naknada.

U igri za beogradski aerodrom koji je nedavno ubeležio petomilionitog putnika ostali su švajcarsko-francuski konzorcijum koji čine Ciriški aerodrom sa kompanijama Eiffage i Meridiam Eastern Europe Investments, zatim indijsko-grčki konzorcijum GMR Infrastructure i Terna, francuski Vinci i južnokorejsko-tursko-kiparski konzorcijum Incheon international Airport corporation, Yatirimlari ve Islatme i VTB Capital Infrastructure.

Neke od ovih kompanija već su imale prilike da ove godine odmere snage na tenderima za aerodrome uglavnom u Latinskoj Americi.

Tako je u martu nemački Fraport, vlasnik ljubljanskog aerodroma, pobedio Vinci i Cirih na tenderu za koncesiju dva brazilska aerodroma.

Ipak, Cirih je dobio koncesiju aerodroma Florianopolis u Brazilu na 30 godina za 27 miliona dolara. Ovaj regionalni aerodrom ipak nije tako mali jer je prošle godine uslužio 2,6 miliona putnika. Na ovom tenderu Švajcarci su pobedili francuski Vinci koji je pak dobio mnogo veći aerodrom, Salvador koji je imao promet od 7,4 miliona putnika. Francuzi su za 30-godišnju koncesiju platili 212 miliona dolara.

I treći konkurent je ove godine napravio već veliki posao. Indijsko-grčki konzorcijum dobio je tender za izgradnju i upravljanje novim aerodromom na Kritu koji bi trebalo da bude druga vazdušna luka po veličini u Grčkoj. Vrednost ove koncesije se procenjuje na 850 miliona evra, a novi aerodrom bi trebalo da zameni stari koji prošle godine uslužio čak šest miliona putnika. Inače prvih pet godina trajaće izgradnja, a u narednih 35 godina upravljanje aerodromom.

Operater najvećeg južnokorejskog aerodroma Inčeon kod Seula, IIAC, nosilac konzorcijuma u kome su turska građevinska kompanija i kiparska investiciona banka koja je u stvari deo ruske VTB banke, pre dve godine je dobio veliki petogodišnji konsultantski posao na izgradnji budućeg najvećeg aerodroma na svetu kod Istanbula čija izgradnja bi trebalo da košta oko 10 milijardi evra.

IIAC upravlja sa nekoliko aerodroma na Dalekom istoku, a najbliži ozbiljnijem poslu u Evropi bilo je nadmetanje za koncesiju zagrebačkog aerodroma 2011. godine na kom nisu prošli.

Korejci su ovog puta izgleda jače zagrizli pošto je ranije ove godine ministar saobraćaja Južne Koreje potvrdio nameru da uzmu beogradski aerodrom u koncesiju. Inače, seulski aerodrom je više godina proglašavan za najbolji na svetu, a prošle godine ostvario je prihod od milijardu dolara.

Inače, izdavanja aerodroma u koncesiju pokazalo se, bar u našem okruženju, kao prilično kompleksna stvar kojom javnost tih zemalja uglavnom nije bila zadovoljna. Tu se pre svega misli na zagrebački aerodrom čiji je ugovor doživeo nekoliko aneksa kojim su značajno smanjeni zahtevi od investitora po pitanju izgradnje, zatim brojne su žalbe na neulaganje u održavanje na ljubljanskom aerodromu, a svojevremeno je mađarska država bila na ivici da plati odštetu operateru budimpeštanskog aerodroma nakon bankrota nacionalne aviokompanije. Pre nekoliko dana internet sajt Tango siks je preneo izjavu direktora IATA da „nismo videli privatizaciju aerodroma koja je u potpunosti ispunila očekivanja. Naši članovi, avio-kompanije, zbog toga prilično frustrirane. Privatizacija aerodroma je tema kojoj je potrebna oprezna pažnja i hitno promišljanje“, rekao je on na konferenciji u Ženevi.

Kinezi se povukli zbog prezaduženosti i istraga

Konzorcijum koji je u javnosti važio za favorita, a koji su činile kineske kompanije HNA i China National Aero-Technology, kom se kasnije priključila i kompanija Severika sa Kipra, odustao je od slanja obavezujuće ponude. Razlog su problemi u koje je upao konglomerat HNA zbog čega su odustali od daljih akvizicija. Inače ova kompanija je od početka 2015. do oktobra napravila 80 akvizicija vrednih 40 milijardi dolara. Upravo prezaduženost zbog brzog širenja, ali i nejasnoće oko vlasničke strukture firme, zbog čega se našla pod udarom američkih vlasti, naterale su ovu kompaniju na defanzivu.