Konstantin Veliki spas vidi u lou kost kompanijama

Sa ovog aerodroma sada redovno leti samo mađarski niskotarifni avio prevoznik Viz er. Ova lou kost kompanija saobraća od kraja juna prošle godine, i to za Malme (utorkom i subotom) i za Bazel (ponedeljkom i petkom). U Nišu veruju da bi u toku godine mogla da bude uvedena još neka redovna linija Viz era, ili dođe još neka lou kost kompanija. Gotovo da niko više i ne pominje da bi sa ovog aerodroma mogla da lete i avioni kompanije Er Srbija, koja ga već godinama ignoriše, uz obrazloženje da „nije isplativ“.

– U našim razgovorima sa predstavnicima države dominira stav da bi niški aerodrom mogao, ili bi trebalo, da preuzme lou kost i kargo avio saobraćaj. Stalno pregovaramo sa zainteresovanim lou kost kompanijama i ima najava da bi one mogle da lete sa našeg aerodroma, ali još uvek nema konkretnog odgovora. U svakom slučaju, mi im nudimo veoma niske cene, a i poboljšane aerodromske uslove za letenje. Takođe, ulažemo napore da unapredimo i uslove za kargo saobraćaj – ističe Zdravković za Biznis.

Prema njegovim rečima, već je postavljen uređaj za povećanje vidljivosti u slučaju magle, a ove godine biće instaliran sistem za automatsko navođenje aviona, koji Niš još uvek nema. Ovakva tehnička unapređenja povećaće bezbednost putnika i smanjiti rizik od odlaganja letova zbog vremenskih neprilika, što je svakom avio prevozniku veoma bitno. Tehnička unapređenja ove vrste dobijaju na značaju kada se zna da niški aerodrom služi kao alternativni „Nikoli Tesli“, u slučaju magle i drugih nepogoda, pošto je vidljivost u Nišu bolja nego u Beogradu. Grad Niš je izdvojio 35 miliona dinara za nabavku specijalnog kargo vozila za uvoženje robe. Urađen je Plan detaljne regulacije kojim je predviđen deo za izgradnju Kargo logističkog centra, ali je njegova gradnja još uvek neizvesna. Za sredstva za tu namenu apliciraće se kod predpristupnih fondova EU.

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je prošle godine, nakon dolaska Viz era, najavila da će Vlada Srbije pomoći niškom aerodromu da postane „stecište niskotarifnih aviokompanija u Srbiji“, kao i da će u njegovo opremanje uložiti između tri i pet miliona evra. Od tada u Niš nije stigla nijedna lou kost kompanija, ali u Vladi i gradskom rukovodstvu Niša veruju da će se to dogoditi, s obzirom na to da su komparativne prednosti ovog aerodroma odlična lokacija, blizina Koridora 10 i dobri vremenski uslovi. Bivši direktor niškog aerodroma Dragan Bugarinović smatra da je Srbija propustila priliku da, prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora za Jat ervejz, kupcu 49 odsto kapitala Jata nametne i obavezu letenja iz Niša. On je za naš list kazao da je normalno da mendažment Er Srbije ima samostalnost pri odlučivanju o poslovanju kompanije i da se rukovodi profitom, ali je naglasio da je Er Srbija i nacionalna avio kompaniji. „Razvijene zemlje vode računa o svojim strateškim interesima i svom ravnomernom razvoju, a nacionalne avio kompanije po pravilu ne koriste samo jedan domaći aerodrom za svoje letove“ tvrdi Bugarinović.

Nacionalni avio prevoznik, Jat ervejz, poslednji put je leteo iz Niša od 2004. do 2007. godine. Uprkos drugačijim najavama više srpskih zvaničnika, među kojima je prednjačio ministar Velimir Ilić, kao i državnim subvencijama Jatu za letove iz Niša, oni se do danas nisu ustalili. Redovne letove iz Niša povremeno su (od 2009. do 2013. godine), realizovali Montenegro erlajnz, kao i italijanska lou kost Vind džet (od 2009. do 2010.), uz subvencije koje im je Grad Niš plaćao za nepopunjena mesta u avionu. Niški aerodrom je, inače, svečano otvoren 12. oktobra 1986, iako je njegova prva poletno-sletna staza urađena još 1952. U NATO bombardovanju 1999. godine njegova pista je pogođena 57 puta, tako da je aerodrom nekoliko godina bio van upotrebe. Potencijale aerodroma tada je prepoznala Vlada Norveške, koja je uložila gotovo četiri miliona evra u njegovu rekonstrukciju. Aerodrom je ponovo otvoren 12. oktobra 2003. godine i dobio je ime „Konstantin Veliki“.

Stastika i specifičnosti

Uprkos najavama državnih i gradskih zvaničnika da bi niški aerodrom mogao zabeleži rezultat od oko 100.000 putnika, dosadašnja statistika ne govori u prilog takvim procenama. Najveći broj putnika zabeležen je u periodu od 2004. do 2007. godine, kada su sa ovog aerodroma leteli avioni Jat ervejza i Montenegro erlajnza, ali ni tada ta cifra nije bila veća od 35.000. Specifičnost „Konstantina Velikog“ je što na njegovu pistu sleću i humanitarni avioni Ruske Federacije, jer se tu nalazi sedište Rusko- srpskog centra za reagovanje u vanrednim situacijama. To je jedan od retkih aerodroma koji se bavi i kopnenim saobraćajem, pošto njegovi autobusi saobraćaju na niškim gradskim linijama.

Konkurencija

– Mi nijedan aerodrom u zemlji ne doživljavamo kao konkurenciju. Učili smo od kolega beogradskog aerodroma, a sada smo spremni da pomognemo kraljevačkom aerodromu svojim znanjem i iskustvom, mada ovaj aerodrom, prema opremi i uslovima koje ima, za sada ne može biti međunarodni – kaže Mihajlo Zdravković.