Kontakti uspostavljeni čekaju se konkretni poslovi

Imamo i obučenu radnu snagu koja sada, nažalost, nije skupa. Donesite kod nas ponudu koju ste dali drugima, i dobićete pet odsto bolju ponudu, to vam garantujem. Zato je bolje da odmah dođete kod nas – poručio je učesnicima Biznis foruma Srbija-Mađarska, održanom prošle sedmice u Nišu, predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić. Sličan poziv potencijalnim investitorima Vučić je uputio i pre nešto više od mesec dana, na Biznis forumu Srbija-Albanija, održanom takođe u Nišu. Tom forumu prisustvovalo je oko 300 privrednika, dok je srpsko-mađarski skup okupio oko 250 privrednika i 170 kompanija. Značaj oba foruma pokušali su da istaknu svojim prisustvom premijeri sve tri dežave – Vučić, Edi Rama i Viktor Orban. Mada nema podataka da li su ti poslovni skupovi dali konkretne rezultate, izražene u dinarima, lekovima, forintama ili evrima, u Nišu se već mogu čuti ocene da su bili „izuzetno korisni“. Niški zvaničnici su uvereni u to da nije reč samo o „pričaonicama“ i marketingu, već o korisnom skretanju pažnje investitora na Niš i jug Srbije, kojima su investicije nasušno potrebne.

– Još je rano za podatke o eventualno uspostavljenim poslovnim relacijama učesnika foruma. Do nas, za sada, stižu samo nezvanične informacije da su, recimo, neki poslovni ljudi koji su se sreli na biznis forumu Srbija-Albanija uspostavili komunikaciju i da su u toku dogovori o saradnji. Sada se u Albaniji priprema uzvratni forum i mi ćemo animirati naše investitore da se tamo pojave. Mađari su do sada uglavnom ulagali u sever Srbije, tako da je izvesno da su se sada upoznali i sa jugom naše zemlje i njegovim potencijalima, što će sigurno dovesti do nekih konkretnih poteza – uveren je šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Nišu, Milan Ranđelović, koji naglašava da su biznis forumi pozitivna stvar.

Mađarski kapital za investicije u Srbiji

– Za nas je od velikog značaja svaka mađarska investicija. Vlada Srbije će još više nego do sada podržati takve investicije kako bi robna razmena bila povećana sa 1,1 na 1,5 milijardi evra. Podsetiću da u Srbiji već posluju mađarski investitori, poput Master klasa i Tisa automotiva. Ove godine imamo više novca za podsticaje namenjene potencijalnim investitorima. Svaki put kada se zapošljavaju ljudi, bilo da su Mađari ili Srbi, to je za nas nešto što ćemo da podržimo – rakao je Vučić na prošlonedeljnom biznis forumu.

NJegov mađarski kolega, Orban precizirao je da ta država ima na raspolaganju 61 milion evra za pružanje podrške mađarskim i srpskim investitorima, a „čim biznismeni to istroše, novac će se povećati i obezbediti i iz drugih izvora finansiranja“. On je rekao da Mađarska ma nagomilan ozbiljan kapital, koji bi želela da investira u Srbiji. „Želimo da investiramo u sektore i privredne grane koje su u interesu Srbije, i to ne samo na području glavnog grada, već i u drugim delovima zemlje, pre svega u jug Srbije. Mađarska, zapravo, želi da učestvuje u privrednom uzletu Srbije“, poručio je Orban.

Prema podacima Privredne komore Srbije, u prvih šest meseci ove godine ukupna razmena između Srbije i Mađarske iznosila je 587,8 miliona evra, izvoz Srbije u Mađarsku premašio je 195,7 miliona, uvoz 392,1 miliona, a pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 49,9 odsto. Na listi izvoznih proizvoda Srbije našli su se: električna energija i oprema za distribuciju struje, đubriva, klipni motori, šećer, maslac, med, prikolice i poluprikolice, hartija…dok u uvozu iz Mađarske dominiraju: ulja od nafte i minerala, putnički automobili, lekovi, hartija i karton, ugalj. Prošle godine ukupna robna razmena premašila 1,1 milijardu evra, pri čemu je izvezeno robe u vrednosti od 320,9 miliona, dok je uvoz iznosio 780,9 miliona evra (pokrivenost uvoza izvozom 41,1 odsto).

Vlada „raspoložena“, administracija nije

Na srpsko-albanskom biznis forumu, pak, potpisan je Memorandum o osnivanju Srpsko-albanske trgovinske komore, čije će sedište biti u Tirani, a koja će predstavljati logističku bazu za unapređenje ekonomske saradnje, koja je do sada bila minimalna i nezadovoljavajuća. Učesnici su saopštili da Srbija sa zemljama CEFTA sporazuma ostvaruje trgovinsku razmenu od 2,6 milijardi evra, a da Albanija u toj razmeni učestvuje sa skromnih 3,5 odsto. U Albaniji sada posluje stotinak firmi iz Srbije, uglavnom malih, a njihova ulaganja čine samo 0,8 odsto stranih investicija u toj zemlji. Albanija i Srbija su prošle godine ostvarile razmenu od oko 189 miliona evra.

123- Želimo da učešće Albanije od 3,5 odsto u ukupnoj razmeni sa zemljama CEFTA što pre povećamo na bar deset odsto, ne smanjujući onim razmene sa drugim državama. Ovo je velika šansa i za Srbiju i za Albaniju. Moramo da prevaziđemo političke barijere i birokratske prepreke. Albanci su dobri poslovni partneri, koji drže reč i dobrodošli su u Srbiju. Vrata Vlade Srbije i srpsko tržište su im otvorena – kazao je Vučić na tom forumu, pozivajući i srpske biznismene da ulažu u albanski turizam i biznise druge vrste.

Premijer Albanije je konstatovao da se obe države nalaze na putu ka EU i da je utoliko važnije da „što pre oživi njihovo zajedničko tržište, privlačno za preduzetnike obe zemlje, ali i za strane investicije“. On je naglasio da obe države moraju da rade na pojednostavljenju procedura u poslovanju, ističući da je jedan od velikih izazova da administracije obe zemlje, a posebno Srbije, budu u službi preduzetnika. „Uradimo to bez čekanja“, poručio je.

Dobar odjek

– Oba foruma su dobro odjeknula u svetu biznisa. Niš je stavljen na poslovnu mapu kao ozbiljna destinacija za ulaganja. Upostavljeni su i neki poslovni kontakti. Investitori te forume doživljavaju kao pozitivne poslovne događaje ili, preciznije rečeno, tumače se kao blagonaklonost, u poslovnom smislu, države prema ovom delu Srbije. Osim toga, učesnici ovih skupova mogli su da se upoznaju sa potencijalima niškog aerodroma, koji osim putničkog, nudi i kargo saobraćaj. Upoznali su grad i uverili su se u naše gostoprimstvo – kaže za Danas Milan Ranđelović, šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj u Nišu.