Kontrolne markice od septembra

Domaći proizvođači i prerađivači mogu da očekuju i novu zakonsku regulativu koja će pojednostaviti proceduru, ali i finansijsku pomoć. I tome je juče bilo reči i u Privrednoj komori Beograda gde su se susreli predstavnici Ministarstva, Zavoda za zaštitu intelektualne svojine i proizvođača.

– Ministarstvo trenutno radi na stvaranju šeme integrisanja komercijalne i organske proizvodnje, radi povećanja obima, jer je proizvođača organske hrane jako malo. Jedna od novina je da će već od početka narednog meseca biti izdavane kontrolne markice samo za registrovane korisnike, koje će imati visok nivo zaštite i neće ih biti lako prebaciti na drugi proizvod. Takođe je potrebno uspostaviti sistem kontrole i inspekcije, gde će se proveravati ne samo da li proizvod zadovoljava kriterijume, već i da li su to ti proizvodi kada stignu do prodaje. Svako ko bude prodavao proizvod sa zaštićenim imenom a nema pravo na to, biće kažnjen – kazao je savetnik za unapređenje kvaliteta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić. On je najavio i zakonske izmene koje se tiču bezbednosti hrane i posebno definisanje proizvodnje namirnica životinjskog porekla.

Jedan od problema u plasmanu proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom je to što postoji mali broj sitnih proizvođača koji ne mogu obezbediti dovoljan obim proizvodnje. To otežava i standardizaciju kod svakog od proizvoda, kao i uspostavljanje mehanizma naknadne kontrole propisanog kvaliteta proizvoda, u čemu je velika uloga lokalne samouprave.

Zoran Dragojević iz Zavoda za zaštitu intelektualne svojine istakao je da u Srbiji za sada svega 49 proizvoda ima zaštitu porekla i geografsku oznaku, a status ovlašćenog korisnika dobilo je tek šest proizvođača.

– Problem je što se organski i tradicionalni proizvodi prave u jako malim količinama, nisu organizovani i nemaju ujednačen i prepoznatljiv kvalitet, već on varira iz godine u godinu – istakao je Dragojević. On je naveo da su među zaštićenim proizvodima futoški svež i kiseli kupus, leskovački domaći ajvar, ariljska malina, rtanjski čaj, homoljski med, vršačko pivo „šampion“, pirotski ćilimi, džemperi iz Sirogojna, 11 vrsta sireva kao i proizvoda od mesa, među kojima je i leskovačko roštilj meso, zatim osam vrsta vina i četiri mineralne vode.

Francuska vina na vrhu liste

U zemljama Evropske unije promet proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom iznosi čak 40 milijardi evra godišnje. Prednjači Francuska sa 19 milijardi, gde 130.000 preduzeća u svom asortimanu imaju neki od proizvoda sa geografskim poreklom, od čega 80 odsto čine različite vrste vina. Ne zaostaje ni Italija sa 12 milijardi evra, a na dalekom trećem mestu je Španija sa 3,5 milijardi.