Konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika usprotivili se rušenju zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane

Oni su pismo uputili predsedniku Republike Srbije, predsedniku Vlade Republike Srbije, Ministarstvu kulture Republike Srbije, Ministarstvu finansija, Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvu odbrane, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Upravnom odboru Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Stručnom savetu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i građanima i sredstvima javnog informisanja.

Njihovo pismo Insajder je preneo u celini:

„Na prostoru na kome se, kako saznajemo iz medija, planira izgradnja novog kompleksa zgrada postoje utvrđena četiri nepokretna kulturna dobra. To su: Zgrada Generalštaba izgrađena od 1924. do 1928. godine prema projektu ruskog arhitekte Vasilija Vilhelma Baumgartena utvrđena za kulturno dobro 1984. godine („Službeni list grada Beograda“, br. 23/84); Kasarna VII puka koja je podignuta krajem XIX veka prema planovima arhitekte Dragutina Đorđevića utvrđena za kulturno dobro 1992. godine („Službeni list grada Beograda“, br. 26/92); Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane podignute između 1955. i 1965. godine prema projektu arhitekte, urbaniste i profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Nikole Dobrovića utvrđene za nepokretno kulturno dobro 2005. godine („Službeni glasnik RS“, br. 115/05); Područje uz Ulicu kneza Miloša u Beogradu koje je počelo da se razvija u vreme vladavine kneza Miloša kao državni, administrativni i vojni centar srpskog Beograda. Ovo područje je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro 2020. godine („Službeni glasnik RS“, br. 159/20).

Izgradnja planiranog kompleksa nije u skladu ni sa jednom od ove četiri odluke i da bi on bio izgrađen u skladu sa zakonom sva četiri nepokretna kulturna dobra moraju se brisati iz registra ili značajno preinačiti čime će se ugroziti ili uništiti njihova spomenička vrednost.

Kompleks Generalštaba Vojske Republike Srbije nalazi se na raskrsnici najprometnijih beogradskih ulica Nemanjine i Kneza Miloša, u centralnom delu administrativno-upravnog bloka zgrada od značaja za Republiku Srbiju i predstavlja jednu od najupečatljivijih urbanih slika prestonice. Nažalost, tokom NATO bombardovanja Srbije, u noći između 29. i 30. aprila 1999. godine, u Beogradu gađane su zgrade Savezne policije, Avalski toranj, jedna stambena zgrada na Vračaru, kao i zgrade Generalštaba Vojske SR Jugoslavije koje je projektovao Nikola Dobrović. Samo te aprilske noći, od posledica bombardovanja navedenih objekata u Beogradu stradalo je troje, a povređeno više od 40 ljudi. Zbog ovog događaja, Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstva odbrane, osim ostalih nespornih vrednosti koje poseduje, dobio je još jednu – memorijalno-istorijsku vrednosti i postao mesto sećanja.

Kako je predvideo Zakon o kulturnom nasleđu („Službeni glasnik RS“, br. 129/21), kulturno dobro može se brisati iz registra samo na osnovu akta o prestanku svojstva kulturnog dobra i to u izuzetnim slučajevima ako je „uništeno ili nestalo, odnosno ako je izgubilo svojstva“ zbog kojih je utvrđeno za nepokretno kulturno dobro. Akt o prestanku svojstva kulturnog dobra i brisanju iz registra „donosi se na način i u postupku kao i akt o utvrđivanju kulturnog dobra“ (čl. 61.). U skladu sa članom 43. ovog zakona predlog ovog akta „priprema Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i upućuje preko Ministarstva Vladi.“

Mi dole potpisani konzervatori Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture bez ikakve dileme i sumnje smatramo da ni jedno od četiri nepokretna kulturna dobra nije „uništeno ili nestalo“, odnosno da nije „izgubilo svojstva“ i vrednosti zbog kojih je utvrđeni za nepokretna kulturna dobra. Upravo suprotno, protokom vremena njihove vrednosti su uvećane i ovaj prostor je postao značajno mesto sećanja na stradanje našeg naroda na samom kraju XX veka. Stoga zaključujemo da ne postoje nikakvi razlozi i okolnosti zbog kojih bi ustanova u kojoj smo zaposleni trebalo da pokrene postupak za prestanak svojstva kulturnog dobra i brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara.

Ukoliko Vlada Republike Srbije direktno prekrši zakon i mimo propisane procedure „skine zaštitu“, pokrenuće se nezaustavljiv proces uništenja svih kulturnih dobara na prostoru Srbije. Sa kojim pravom i argumentima ćemo čuvati i braniti svoje kulturno nasleđe od drugih, ako sami uništavamo svoje najvrednije spomeničko nasleđe u srcu sopstvenog prestonog grada.“

Podestimo krajem prošlog meseca, direktorki Zavoda Dubravki Đukanović je postavljen ultimatum na sastanku – ili da skine zaštite, ili da podnese ostavku. Odlučila se za drugu opciju i podnela zahtev za svoje razrešenje. Dubravka Đukanović danas nije bila dostupna za komentar.