Kopač: U Elektromreži Srbije znali da Kosovo izlazi iz njenog regulatornog bloka

On je rekao da su za to znali i predstavnici Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E).

„Znam da se potpisivanje tog ugovora dugo pripremalo. Pre dve nedelje na godišnjoj Skupštini udruženja evropskih operatora prenosnih sistema ENTSO-E u Helsinkiju, gde je bila i direktorka EMS-a Jelena Matejić sa svojim timom, svi su to već znali. I ne mogu da zamislim, da to nije bilo koordinirano, ali to treba da kažu nadležni u ENTSO-E“, rekao je Kopač u intervjuu za Betu.

KOSTT i albanski operator prenosnog sistema objavili su 3. decembra ove godine da su u Tirani potpisali ugovor o uspostavljanju regulatornog bloka energetskog sistema Kosovo-Albanija koji bi trebalo da stupi na snagu 20. aprila 2020. godine, pa će Kosovo time izaći iz regulatorne zone EMS-a.

Kopač je ocenio da „operacija u regulatornom bloku EMS-a sa drugim operatorima nema nikakvu političku konotaciju kao što je percipirano u Srbiji“.

„Sam EMS operiše u regulatornom bloku sa Crnom Gorom i Severnom Makedonijom (SMM blok). Isto je i sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Slovenijom. Ovakva povezivanja su sasvim operativna i imaju logiku optimizacije rezervnih resursa“, rekao je Kopač.

Istakao je da taj problem između Srbije i Kosova „ima više aspekata jer ima puno nezatvorenih pitanja između KOSTT-a i EMS-a, a najvažnije je to što se beskrajno gomilaju nerešeni dugovi između ta dva operatora“.

„Tu su dugovi za struju koju je KOSTT godinama besplatno dobavljao severu Kosova. Tu su dugovi KOSTT-a EMS-u za balansiranje sistema kojim upravlja. EMS za prekograničnu raspodelu kapaciteta (prenos struje) koristi mrežu kojom upravlja i koju izdržava KOSTT, pa bi deo prihoda od toga morao da pripadne KOSTT-u“, rekao je Kopač.

EMS se, prema njegovim rečima, pre tri godine složio da se prihodi od prekograničnog prenosa struje dele sa KOSTT-om na pola, ali ih ne deli.

Energetska zajednica je, kako je rekao, pokrenula prekršajni postupak protiv Srbije zbog kršenja Ugovora o osnivanju Energetske zajednice.

„Nerešeno je i pitanje duga koji KOSTT mora da plaća bankama za izgradnju 400 kilovatnog kabla prema Albaniji, koji se ne koristi, jer EMS blokira punopravno članstvo KOSTT-a u ENTSO-E i zbog toga KOSTT ne može sam da posluje na međunarodnom tržištu“, rekao je Kopač.

Dodao je da je „istina da bi KOSTT mogao koristiti taj dalekovod, a koristi ga u slučaju havarije, ali upotrebljava svoj položaj kao pritisak na EMS“.

Istakao je da „ima i drugih međusobnih dugova, ali je izgleda ENTSO-E odlučio da učini kraj tome“.

Istakao je da će „možda sada svima biti lakše, iako gomila međusobnih dugovanja ostaje nerešena“.

„Problem je postao i međunarodan jer KOSTT, kao operator već više od godinu i po dana nije održavao potrebnu frekvenciju od 50 herca u prenosnoj mreži, a iniciran je time što se struja na severu Kosova ne naplaćuje ili i ako se naplaćuje taj novac ne dolazi do KOSTT-a“, rekao je Kopač.

On je ocenio da su „možda količine, tako neovlašćenog oduzimanja struje iz sistema, što bi se moglo nazvati i krađom, ponekad bile i veće od potrošnje na severu Kosova“.

„To obaranje frekvencije ispod 50 herca svakako je bio presedan u Evropi jer se tako nešto još nikad nije desilo. Svaki operator se pridržava frekvencijskih pravila, jedino nije KOSTT. S druge strane u principu KOSTT nije ni dužan da se pridržava frekvencijskih pravila pošto ne operiše kao regulatorna zona jer mu EMS nije dao da postane član ENTSO-E“, rekao je Kopač.

KOSTT je, prema njegovim rečima, „imao i neko opravdanje za svoj stav, iako je metoda ‘izvoza’ problema u Evropu bila gruba, ali izgleda i uspešna“.

Manjak frekvencije neko vreme pokrivali su, kako je rekao, najjači evropski operatori besplatno, a zatim je račun počeo da dolazi EMS-u i to je srpske potrošače struje koštalo mnogo miliona evra, jer je EMS zadužen za regulatornu zonu i KOSTT-a.

„Od aprila 2020. očekuje se, da KOSTT preuzme dužnost za kosovsku zonu, a albanski operator za KOSTT i OST blok. Time se EMS-u otvara mogućnost, da uz pametnu politiku preuzme vodeću ulogu u integraciji regionalnog tržišta Zapadnog Balkana. Svi operatori, uključivši OST i KOSTT sa EMS-om na čelu mogli bi se jednom integrisati u jedan Balkanski regulativni blok“, rekao je Kopač i dodao da bi „to koristilo svima, a integracija regionalnog tržišta je i smisao članstva u Energetskoj zajednici“.

Na pitanje da li će se ENTSO-E baviti pitanjem ko je vlasnik prenosne mreže na Kosovu, Kopač je rekao da to nije u njegovoj nadležnosti i da je KOSTT sertifikovani operator zbog činjenice da upravlja tom mrežom.

„To je fakat. Srbija je pokušajima da blokira ulazak Kosova u ENTSO-E verovatno želela da izdejstvuje formiranje Zajednice srpskih opština na severu Kosova, ali je tehnički problem frekvencije ostao predugo nerešen i Srbija je u svom insistiranju izgubila nekoliko dobrih prilika, da se problem reši na nivou operatora“, rekao je Kopač.

Dodao je da je Srbija na taj način ostala sama na međunarodnoj sceni, pa se našao drugi put za rešenje problema vezanog za ENTSO-E.

Članice ENTSO-E su, kako je rekao, „tehničke kompanije i ne žele da se bave političkim problemima, posebno ne nekim problemima na udaljenom Balkanu“.

„Svi ostali problemi, vezani za energetski sektor između Srbije i Kosova ostaju i dalje nerešeni, ali mislim da će sada samom EMS-u biti lakše. Nadam se da će biti lakše i KOSTT-u, i albanskom OST-u koji će preuzeti odgovornost za regulatorni blok“, rekao je Kopač.