Koridor 11 garant za bolji život

Očigledno, nedostatak savremenih saobraćajnica je uticao i na ekonomsku situaciju na ovom području. Završetkom deonice od Preljine do Obrenovca, i izgradnjom preostale dve na Koridoru 11, od Obrenovca do Surčina i Preljine do Požege, kao i Moravskog koridora na relaciji Preljina – Pojate, Moravički okrug će postati bolje mesto za život – kaže u razgovoru za Danas Slobodan Jolović, načelnik Moravičkog okruga.

* Koliko je izgradnja Koridora 11 u ekonomskom smislu značajna za Moravički okrug? Da li će se to odraziti na razvoj privrede u tom kraju?

– Izuzetno. U značajnoj meri će se povećati konkurentnost kroz smanjenje troškova prevoza i lakšu dostupnost tržištu. U Moravičkom okrugu je aktivno blizu 3.000 preduzeća i oko 7.800 preduzetničkih radnji u kojima svoj hleb zarađuje više od 50.000 ljudi. Posao očekuje još oko 15.000 naših sugrađana. Uz malo strpljenja i zajedničkih napora, izgradnjom auto-puta, doći će do promene svesti da je svugde bolje nego ovde. To će doprineti promeni klime i shvatanja da imamo velike neiskorišćene potencijale za ulaganja i sveukupni ekonomski napredak.

* Da li izgradnja modernog auto-puta može motivisati investitore da dođu i ulože kapital u Moravički okrug?

– Dosadašnja praksa pokazala je da je opredeljenje stranih investitora da ulažu uglavnom u područja koja imaju razvijenu mrežu saobraćajnica. Takve investicije su uglavnom u gradovima i opštinama koji se nalaze u blizini auto-puta na Koridoru 10. Izgradnjom Koridora 11 čitav Moravički okrug, deo Raškog i Zlatiborskog, postaće zanimljivo područje za strana ulaganja, jer je ovo najlepši deo Srbije. Naravno, pored toga, u planu je i aktiviranje aerodroma „Morava“ u Lađevcima za civilni saobraćaj kao i modernizacija železničkog saobraćaja, što će predstavljati dodatni motiv.

* Stručnjaci smatraju da će izgradnja Koridora 11 zaustaviti iseljavanje stanovništva iz Moravičkog okruga. Takođe, mišljenja su da će to popraviti i demografsku situaciju u tim krajevima. Slažete li se sa tim?

– Ovaj kraj obiluje izuzetnim klimatskim uslovima, ima dobar geografski položaj i povoljnu klimu, ali su mu nedostajale savremene saobraćajne komunikacije, kao što su auto-put, aerodrom i moderan železnički saobraćaj. Osim toga, prilikom NATO agresije pretrpeli smo velike štete i razaranja naših najvećih preduzeća, u Čačku, Sloboda, Cer, Remont, MB u Lučanima koja su zapošljavala onoliko radnika koliko danas imamo na birou. Izgradnjom auto-puta, i lokalne putne i druge infrastrukture, u značajnoj meri zaustaviće iseljavanje stanovništva. Imaćemo sve što poseduju i razvijene zemlje. Nadam se da će to doprineti da se mnogi iz grada vrate u selo, da mnogi naši sugrađani u rasejanju svoj zarađen novac ulože u naš kraj. U biznis. Oslonac na sopstveni narod jedino može doprineti boljoj demografskoj situaciji.

* Na izgradnji Koridora 11 učestvuju i domaća preduzeća. Da li je to dobar način za sticanje referenci i dobijanje drugih poslova?

– Naravno. Moramo odoleti pritiscima kreditora da u našoj zemlji rade njihova, strana preduzeća. Svaku mogućnost treba koristiti da se upošljavaju i osposobljavaju domaća, koja po ničemu ne zaostaju u odnosu na strana. Kad se dokažu u izgradnji auto-puta i drugih kapitalnih objekata u Srbiji zadobiće poverenje i drugih država. A to nam mnogo znači. Ne samo za novozapošljavanje, već podizanje kredibiliteta i ugleda u svetu, kao i za ukupan ekonomski oporavak. Da podsetim, naš Energoprojekt i CIP su giganti poznati širom sveta i u vreme bivše Jugoslavije.

* Krajnji cilj Koridora 11 je povezivanje sa crnogorskim primorjem. Da li je realno ostvarivanje tog cilja i ako bude dostignut koliko će to značiti za privredne i saobraćajne veze između Srbije i Crne Gore?

– Sa Crnom Gorom moramo baštiniti dobrosusedsku, posebno privredno-turističku saradnju. U ovom trenutku važno je da se na Koridoru 11 završi cela deonica od Beograda do Požege a nastavak prema Crnoj Gori za Moravički okrug je od manjeg značaja od izgradnje Moravskog koridora, modernizacije lokalne putne mreže i pokretanja aerodroma za civilni saobraćaj u Lađevcima. To pitanje, svakako, treba rešavati na međudržavnom nivou, kao i povezivanje sa Republikom Srpskom preko Užica prema Višegradu.

* Da li će se izgradnjom Koridora 11 saobraćajna infrastruktura Srbije približiti kvalitetu one koja postoji u razvijenim zemljama Evrope?

– Koridori 10 i 11 predstavljaju žilu kucavicu i kičmu savremene putne mreže u Srbiji. To je značajan napredak koji nas vodi ka tom cilju. Uveren sam da će u ovoj deceniji doći do izgradnje još nekih dugo najavljivanih auto-puteva koji će nas svrstati u red evropskih zemalja sa najboljom putnom infrastrukturom.

* Ekonomisti ističu da je razvoj saobraćajne infrastrukture osnovni preduslov za napredak privrede. Da li se može konstatovati da je izgradnja Koridora 11 zamajac za celokupan privredni razvoj Srbije?

– Najvažnije je da će oživeti domaća privreda. Auto-putevi u značajnoj meri doprinose ekonomskom napretku svake zemlje. Koridor 11 će stvoriti uslove da ožive privredne aktivnosti čitavog ovog kraja. Doprineće ravnomernijem regionalnom razvoju. Bićemo bolje mesto za život. Stvoriće se uslovi za sveukupan privredni rast, veće zapošljavanje kroz otvaranje novih radnih mesta povećanjem konkurentnosti, manjim troškovima proizvodnje. Povećaće se standard stanovništva. Izgradnja Koridora 11 će značajno uticati i na sveukupan privredni razvoj Srbije. Ovaj auto-put povezaće deo centralne i zapadne Srbije sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom.

Lakše i bezbednije do Zlatibora

* Da li očekujete da će izgradnja Koridora 11 pogodovati intenzivnijem razvoju turizma u Moravičkom okrugu?

– Kad se završi cela deonica auto-puta od Beograda do Požege, a nadamo se da će se to desiti u naredne tri-četiri godine, doći će do povećanja priliva domaćih i stranih gostiju u čitavoj Zapadnoj Srbiji. Iz Beograda će se brže, lakše i bezbednije, stizati do Zlatibora a povezivanjem Čačka sa Kraljevom i Kruševcom, izgradnjom Moravskog koridora Preljina – Pojate, Beogradu i gostima iz čitave Evrope i sveta biće bliži Kopaonik, Vrnjačka Banja… Svakako, ne treba zanemariti ni naše potencijale u oblasti zdravstvenog, banjskog i planinskog turizma Ivanjice, Dragačeva i Čačka, Ovčarsko-kablarsku klisuru i manastire, kao i privrednoturističke i kulturne manifestacije, među kojima su Sabor trubača u Guči, Nušićijada u Ivanjici, Kupusujada u Mrčajevcima, Sabor frulaša u Prislonici i mnoge druge.

O Koridoru 11′]

Auto-put Beograd – Južni Jadran predstavlja vezu između Srbije i Crne Gore, odnosno Beograda i južnog Jadrana, a u širem kontekstu povezaće Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju. Auto-put E 763, takozvani Koridor 11, proteže se od Temišvara, preko Vršca, Beograda, Čačka, Požege, Podgorice, ide do Bara, a morskim putem, preko Jadrana biće povezan sa Barijem, u Italiji. Izgradnja auto-puta E763 izvodi se u skladu sa Strategijom razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine. Kada je reč o deonici LJig – Preljina ukupne dužine 40,36 kilometara treba naglasiti da se sastoji iz tri deonice: Donji Banjani – Boljkovci, Boljkovci – Takovo i Takovo – Preljina. Glavni izvođač radova bila je građevinska firma Azvirt iz Azerbejdžana. Za deonicu Obrenovac – Ub , dužine 26,23 kilometra ugovor za izgradnju je potpisan sa predstavnicima kompanije „Shandong Hi-speed Group“.

Na toj deonici predviđena je izgradnja 14 mostovskih konstrukcija i petlje Ub. Predviđeno je izmeštanje 11 lokalnih puteva, izgradnja 16 cevastih i kutijastih propusta, kao i izgradnja osam potpornih zidova u koje se ugrađuje oko 4.000 kubnih metara betona. Takođe se planira izmeštanje i regulacija 17 postojećih rečnih vodotokova na velikom delu trase. Pored prethodnog na trasi ove deonice auto-puta projektovani su zidovi za zaštitu od buke i jedno odmorište. Za deonicu Lajkovac – LJig, dužine 24 kilometra, ugovor za izgradnju je takođe potpisan sa predstavnicima kompanije „Shandong Hi-speed Group“.

Na toj deonici predviđena je izgradnja 16 mostovskih konstrukcija i izgradnja petlje LJig. Projektom je predviđena izgradnja tunela „Brančići“ ukupne dužine oko 990 metara. Na trasi predmetne deonice predviđeno je izmeštanje 10 lokalnih puteva, izgradnja 24 cevasta i kutijasta propusta, kao i izgradnja osam potpornih zidova u koje se ugrađuje oko 4.000 kubnih metara betona. Vrši se izmeštanje i regulacija osam postojećih rečnih vodotokova na velikom delu trase.

Pored prethodnog na trasi ove deonice auto-puta projektovani su zidovi za zaštitu od buke i jedno odmorište.

R. D.