– Zadovoljan sam ostvarenim rezultatima Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ u 2016. godini iako uvek može bolje – kaže u razgovoru za Danas Zoran Drobnjak, vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća „Putevi Srbije“.
Rehabilitovali smo 124 kilometra državnih puteva iz Projekta rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti u saobraćaju i to Bajina Bašta – Rogačica, LJubovija – Mali Zvornik, Mali Zvornik – Banja Koviljača, Zavlaka – Pričevići, Krst – Zavlaka, Lazarevac – Aranđelovac, Krćevac – Aranđelovac, Raška – Jarinje, uskoro završavamo Rudnik – Topola. Očekujemo završetak izrade projekata za rehabilitaciju 200 kilometara puteva što nam omogućava pokretanje javnih nabavki za izvođenje radova, ugovaranje i početak radova u aprilu, maju naredne godine, na deonicama: Vlasotince – Svođe, Zaječar 5 – Knjaževac 1 (Trgovište), Granica HR/RS (Batrovci) – Kuzmin 1 (autoput) Kladovo – Brza Palanka, Irig 2 – Ruma 1 (autoput), Kneževići – Bela Zemlja – Užice 3, Topola 2 – Kragujevac 5, Prijepolje – Sjenica 3 (Medare) Počela je sa radom naplata putarine na naplatnoj stanici Preševo, na deonici auto-puta, od mesta Levosoje do granice sa Makedonijom, u dužini od 22 kilometra. Naša vizija je da budemo ugledno i uspešno preduzeće za upravljanje i razvoj državnih puteva u skladu sa očekivanjima svih zainteresovanih strana. Obezbediti korisnicima državnih puteva raspoložive, bezbedne i komforne uslove putovanja, stvoriti društvu u celini infrastrukturnu bazu za razvoj, partnerima obezbediti dugoročne poslove uz mogućnost razvoja, voditi računa o zaštiti životne sredine – dodaje on.
* U kakvom su stanju putevi koji su u nadležnosti ovog javnog preduzeća i da li je u proteklom periodu nešto urađeno na unapređenju saobraćajne infrastrukture?
– Imajući u vidu stanje puteva u našoj zemlji, nameće se zaključak da je ulaganje u postojeću putnu mrežu apsolutno neophodno kako bi se trajno i neprekidno obezbedilo očuvanje ranije uloženog kapitala, a troškovi korisnika sveli na prihvatljiv nivo. Posebno treba naglasiti da je za redovno održavanje putne mreže u Srbiji, što je u našoj nadležnosti, potrebno godišnje oko 25 milijardi dinara. Održavanje, rehabilitacija, i rekonstrukcija putne mreže zahteva veoma velika ulaganja sredstava, što je jedino moguće uz podršku stabilnih izvora finansiranja. Sve je to deo unapređenja saobraćajne infrastrukture.
* Rekonstrukcija je rađena na putu koji vodi od Topole, preko Rudnika, do Gornjeg Milanovca i Čačka. Možete li nam reći nešto više o tome i u kojoj je meri modernizovana ta saobraćajnica?
– Radovi na pomenutoj deonici su deo Projekta rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja i obuhvatili su urgentno održavanje i sanaciju oštećenja na državnom putu II A reda broj 152, Topola 1 – Bućin grob, deonica Topola 1 – Bućin grob, u ukupnoj dužini od 27.280 kilometara.
* Šta su planovi „Puteva Srbije“ u narednom periodu?
– Realizacija planiranih aktivnosti u 2017. godini na Projektu rehabilitacije puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja; proširenje 17 postojećih naplatnih stanica, odnosno obezbeđenje zasebnih kanala za elektronsku naplatu putarine na naplatnim stanicama gde to do sada nije bilo moguće; završetak izgradnje nove naplatne stanice Vrčin, gde će se povećati broj saobraćajnih traka sa postojećih 15 na 23, a samim tim biće povećan i broj kanala za elektronsku naplatu putarine to jest naplatu putarine bez zaustavljanja. U planu je i nastavak izgradnje Obilaznice oko Beograda i to radovima na 19,5 kilometara dugoj deonici od Ostružničkog mosta do Bubanj Potoka, zatim izgradnja auto-puta Surčin-Obrenovac. Podsetiću da su ugovori potpisani na Petom samitu šefova vlada Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope, održanom u Rigi, a potpisnici su potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, direktor Javnog preduzeća „Putevi Srbije“ i kineska kompanija „Pauer konstrakšn korporejšn of Čajna“.
* Nakon izgradnje Koridora 11 „Putevi Srbije“ će preuzeti održavanje tog auto-puta. Kakve će konkretne dužnosti imate zaposleni u „Putevima Srbije“ i da li preduzeće spremno dočekuje te zadatke?
– Konkretne dužnosti sadržane su u okviru redovnog održavanja puteva i objekata i podrazumevaju letnje i zimsko održavanje puteva kao i održavanje elektro-instalacija i osvetljenja. Apsolutno spremno dočekujemo nove radne zadatke, to su uobičajeni poslovi koje naši inženjeri obavljaju desetinama godina.
* Da li će posle izgradnje Koridora 11 saobraćajna infrastruktura u Srbiji biti unapređena i u kom pogledu?
– Izgradnjom auto-puta saobraćajna infrastruktura u Srbiji biće svakako unapređena kako u pogledu nivoa bezbednosti saobraćaja, tako i skraćenja vremena putovanja, brže i udobnije vožnje. Primera radi, građani koji su na potezu od Čačka do LJiga putovali Ibarskom magistralom, otvaranjem nove deonice LJig – Preljina, dobili su bezbedniju, lakšu i kraću alternativu – Koridor 11. Deonica LJig – Preljina na Koridoru 11 je bezbednija od Ibarske magistrale, 17 kilometara kraća i omogućava korisnicima puta skraćenje vremena putovanja za oko pola sata, umesto dosadašnjih oko sat vremena.
* Na izgradnji Koridora 11 učestvuju i domaća preduzeća. Da li je to dobar način za sticanje referenci i dobijanje drugih poslova?
– Kada ste deo jednog tako velikog i značajnog projekta, kao što je izgradnja Koridora 11, to jeste pravi i najbolji način za sticanje referenci i dobijanje novih poslova.
*Da li će se izgradnjom Koridora 11 saobraćajna infrastruktura Srbije približiti kvalitetu koja postoji u razvijenim zemljama Evrope?
– Ulaganja u izgradnju, rehabilitaciju, rekonstrukciju, izradu studija i projekata, u skladu je sa strateškim opredeljenjem Republike Srbije u sektoru drumskog transporta da se funkcionalno integriše u evropsku mrežu puteva. Važna aktivnost JP „Putevi Srbije“, ogleda se u saobraćajnom i ekonomskom vrednovanju geografskog, međunarodnog i saobraćajnog položaja Srbije u okruženju. Naročito naglašavam, aktivno učešće u integrativnim procesima regiona Zapadnog Balkana, Jugoistočne Evrope i Dunavske regije. Važno je i uključivanje u sistem brzih saobraćajnica koje imaju evropski značaj, a koje su namenjene prvenstveno tranzitnom i turističkom saobraćaju. A tu je i lepeza usluga koje se podrazumevaju na Koridoru 10, pre svega.
*Da li se može konstatovati da je izgradnja Koridora 11 i druge saobraćajne infrastukture zamajac za celokupan privredni i društveni razvoj Srbije?
– Izgradnja Koridora 11 i druge saobraćajne infrastukture zamajac je za celokupan privredni i društveni razvoj Srbije. Kvalitetno i efikasno ravnomerno povezivanje privrednih područja, kao i pokrajina i regiona unutar Srbije, je imperativ. Poseban akcenat je na poboljšanju transportnih veza i otklanjanju uskih grla na mreži puteva, između manje razvijenih i razvijenijih privrednih područja. Unapređenje saobraćajnih veza znači i efikasnije povezivanje Srbije sa okruženjem, pre svega sa susednim zemljama, povećanjem protoka i otklanjanjem uskih grla u pograničnim zonama.
Pruhod od putarine premašio 14,2 milijarde dinara* Kakvi su rezultati postignuti kada je reč o naplati putarine?
– Ukupan saobraćaj na auto-putevima beleži kontinuirani rast iz godine u godinu. U 2015. godini je prošlo 6,30 odsto više vozila nego u 2014. godini dok je u prvih deset meseci ove godine zabeležen rast za 9,10 odsto u odnosu na prvih deset meseci 2015. godine. Ukupan prihod ostvaren za prvih deset meseci prošle godine premašio je 14,2 milijarde dinara. Beležimo i više od 125.000 aktivnih korisnika elektronske naplate putarine što dovodi i do povećanja učešća prihoda od elektronske naplate u ukupnom prihodu za za čak 31,47 odsto. Treba naglasiti da 54 odsto vozila IV kategorije, odnodno teški kamioni, koriste elektronsku naplatu putarine. Možemo da se pohvalimo i najvećom naplativošću vozila u Evropi. U 2015. godini naplativost vozila je iznosila 99,92 odsto, a procenat od 0,08 odsto nenaplaćenih vozila posledica je divljih prolaza, koje redovno zatvaramo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
