Koridori krivi za Grdelicu

Goran Rodić, potpredsednik Građevinske komore Srbije, kaže za Danas da je osnovno pitanje na koje odgovor treba da daju nadležni da li je sproveden adekvatan nadzor nad obavljenim radovima u Grdeličkoj klisuri i da li je izdata upotrebna dozvola za otvaranje te saobraćajnice na kojoj je došlo do pucanja asfalta.

– Procedura je sledeća. Investitor prvo dobija građevinsku dozvolu za sprovođenje radova. Nakon toga sledi izgradnja posle koje pak nastupa obavljanje nadzora, za koji su u konkretnom slučaju nadležni u preduzeću „Koridori Srbije“. Nakon što nadzor obavi svoj deo posla na scenu stupa komisija koja treba da odobri puštanje auto-puta u saobraćaj. Dakle, ako nadzor i tehnička analiza završenog projekta nije urađena, postavlja se pitanje zbog čega do toga nije došlo. Ako je sve urađeno prema predviđenoj proceduri, tada se pak postavlja pitanje kako je moglo da dođe do toga da se ne uoče propusti koji su izazvali pucanje asfalta – objašnjava naš sagovornik. On dodaje da je do pucanja asfalta došlo zbog poroznosti materijala od koga je formiran asfalt.

– Očito je da je taj materijal bio slabijeg kvaliteta zbog čega je i došlo do propusta u toku izgradnje. Investitor se po svemu sudeći odlučio za jeftiniji, ali istovremeno i manje kvalitetan materijal. S obzirom da je takav materijal porozan došlo je do stvaranja rupa. Zbog toga je kada se sprovode kapitalni radovi potrebno koristiti monolitne materijale za formiranje asfalta koji nisu skloni poroznosti. Stoga u izgradnji treba koristiti takozvani limski asfalt koji je monolitan i nije podložan pucanju i stvaranju rupa. Limski asfalt je istina skuplji, ali je veoma kvalitetan i može produžiti vek trajanja asfalta primera radi na mostovima i do 25 godina – navodi naš sagovornik.

Milutin Mrkonjić, nekadašnji ministar infrastrukture Srbije, kaže za Danas da je u konkretnom slučaju veoma jasno ko je kriv za propuste kao i ko je dužan da sanira posledice do kojih je došlo.

– Puteve ne gradi nadležno ministarstvo već izvođač radova. Shodno tome za sve propuste u izgradnji je odgovoran onaj koji je gradio neku saobraćajnicu ili objekat. U ugovoru sa izvođačem radova je veoma precizno definisano ko je dužan i na koji način da sanira štetu do koje je došlo. To je sve veoma precizno definisano i zaista nema smisla da se umesto sagledavanja te činjenice paušalno optužuju projektanti da su oni krivi zbog pucanja asfalta. S druge strane, resorno ministarstvo je dužno da realizaciju određenog građevinskog projekta sprovede na zadovoljavajući način. To u konkretnom slučaju znači da Ministarstvo građevinarstva i saobraćaja ima odgovornost da utvrdi ko je kriv zbog propusta koji su nastali tokom izgradnje zbog čega je došlo do pucanja asfalta. Onaj koji je napravio greške je pak dužan da ih otkloni odnosno da sanira nedostatke u najkraćem mogućem roku. Kada je reč o „Koridorima Srbije“, to preduzeće je dužno da vodi računa o kvalitetu izvedenih radova u izgradnji putne infrastrukture. Drugim rečima, bilo je dužno da sprovede nadzor radova u Grdeličkoj klisuri. Adekvatan i učinkovit nadzor može da se sprovede već sat vremena posle završenih radova tako da je veoma lako i ne predstavlja bilo kakav problem otkriti nedostatke. Ako je pak u pitanju veća havarija, onda se određuje stručna komisija koja utvrđuje razloge nastanka iste i način njene sanacije. U konkretnom slučaju se veoma jasno prepoznaje šta je čija ingerencija i ko bi šta trebalo da radi. U ovom trenutku je najvažnije da se sve ono što je rđavo urađeno ispravi i rupe na putu saniraju – zaključuje naš sagovornik.