Korona nije naterala ljude u Srbiji da prodaju zlato

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nema vise kucnog zlata.
   Prodato je.

   1. Nije prodato zlato. Ono se samo za hleb prodaje. Cene otkupnog zlata su smesno niske. Za taj novac ne moze se danas ni bizuterija kupiti.

2. Pre pandemije cena po gramu otkupa za 14K (a njega je njaviše) je bila 2000-2200 din. Sada je ta cena 3200-3300 din. Cena grama u zlatarama pre pandemije 4500-5000 din, a sada oko 7000 din po gramu!
   Pa jer svi vi mislite da su građani glupi. Njiva, Kuća i Zlato se poslednje prodaje, oduvek bilo i biće!

3. Možda zato što nisu ni imali zlata?

4. Zlato je otislo u vreme Dinkica I demokrata i ne samo zlato vec dosta toga i od stvari iz kuce . Zlato se prodavalo budi zasto po zlatarama , moj tata je meni kupovao za svaki rodjendan po zlatnu narukvicu ili neku lepu ogrlicu ili privezak i uz to obavezno lubenicu , one su nekad u to godisnje doba bile retkost , sve je otislo, sve , jos tada u vreme demokrata i nikada se to vise nece povratiti sem nekih stvari iz kuce ali to su sitnice za koje ste emotivno vezani, kao recimo neki tiganji specijalni koji su bili crvene pecen boje iznutra ili plave ili zute boje u zavisnosti od velicine , neke posude stare za secer, i ostalo , bakarne dzezve, mlinovi mesingani za kafu , naocari , secam se da ih je kupio jedan nas konceptualista bas sam ga pitala sta ce mu to , kaze pa da se nosi , mislila sam da mu treba ko zna zasta za neku njegovi izlozbu i takve stvari slicne . Tada su mi ukrali , u vreme Dinkica i demokrata sam hrtela da se presaltam u frizerke tada sam shvatila da je u kriznim situacijama zanat zlata vredan , imala sam masinicu za sisanje kada je skoro niko nije imao , nisam imala petlje da sama dam otkaz u vojsci kada je bilo ocigledno da ce najuriti ljude , cekalo se na to dobrih deset godina a onda se vec omatorilo za stajanje i sisanje ili feniranje , pa su mi taj komplet na buvljaku dok sma prodavala ukrali i to za sekund maheri od lopova , a to mi je bila jedna od vrednijih stvari , dok sam se okrenula da pogledam neke casopise koje su doneli iz Nemacke iz kuca koje sa bave aukcijama i licitacijama , savrseni casopisi , ma to je trajalo sekund, samo sam okrenula glavu, okrenem se i nema mog aparata za sisanje . Najvise sam plakala u zlatari kada sam prodavala dukat Njegosev koji je moj tata dobio od vojske za odlazak u penziju , mozda ga je dobio od kolega , ne znam , sada skoro sam gledala makar to da povratim ali skup je mnogo a tada je otisao budi zasto .Eto i sada mi idu suze zbog tog dukata , ostalo i nije tako vazno .

5. Unosan ovaj „posao“,ko li su vlasnici?