Foto: FoNet/ Predsednistvo SrbijeU prvom polugodištu 2020. godine strane direktne investicije su na svetskom nivou skoro prepolovljene u odnosu na isti period prošle godine, pokazuju podaci UNCTAD-a, a izgleda da je najteže pogođena Evropa u kojoj ne samo da je smanjen neto priliv SDI, već je i negativan, odnosno investicije iz Evrope u svet i povlačenje imovine stranih kompanija iz Evrope veće je od ulaganja u Evropu.
Kako se navodi u analizi Ivana Nikolića, urednika Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), ovako loš rezultat se u Evropi prvi put registruje od kad se vodi statistika investicija.
Ipak nisu sve zemlje isto pogođene.
Dok je Holandija u minusu 86 milijardi dolara od čega je 70 milijardi dezinvestiranje, odnosno odliv kapitala, a u Italiji je recimo britanski Vodafon izvukao 4,2 milijarde dolara iz Telekoma Italija, druge strane zemlje kao što je Nemačka beleže rast investicija.
U Srbiji je takođe smanjen priliv stranih direktnih investicija i to za 29 odsto.
Za prvih osam meseci neto SDI, kada se od priliva oduzmu investicije rezidenata Srbije u inostranstvo, iznele su 1,66 milijardi evra, dok je bruto priliv iznosio 1,72 milijarde evra.
Istovremeno je odliv na osnovu direktnih investicija iznosio 788 miliona evra, što je 40 odsto manje nego u istom periodu prošle godine.
„U periodu od januara do avgusta rashodi po osnovu stranih direktnih investicija, odnosno dividende iz dobiti ranijih investicija, iznosili su 450 miliona evra i to je za 36 odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Reinvestirana dobit koja se pojavljuje kao odliv (286 miliona evra prim. nov.) nije stvarno izašla iz zemlje, već se u kapitalnom računu pojavljuje kao priliv investicija. Poslednjih nekoliko godina strane direktne investicije kao najkvalitetniji izvor pokrivaju deficit tekućeg računa i što je najvažnije u prvih osam meseci je i dalje tako. Ipak treba da pratimo i dalje šta će se dešavati“, objašnjava Nikolić.
Smanjenje priliva stranih direktnih investicija je očekivano, ali je dobro što se smanjuju i odlivi, ocenjuje Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Njegova procena je da se i sledeće godine takođe može očekivati smanjeni obim investicija, jer se i na globalnom nivou neće oporaviti tokovi investicija.
Ipak je do odliva došlo i to na stavci ostalih investicija gde spadaju depoziti i finansijski i trgovinski krediti.
Tako je za osam meseci iz zemlje otišlo milijardu evra, dok je u istom periodu prošle godine ušlo u zemlju neto 864 miliona evra.
Jedna od većih stavki je povećanje depozita naših poslovnih banaka u inostranstvu za 457 miliona evra.
Takođe su povećana i potraživanja po osnovu nenaplaćenog izvoza robe za 672,9 miliona evra.
Naši sagovornici kažu da ne znaju zbog čega su povećani ovi depoziti, ali da banke imaju veliku likvidnost zahvaljujući ubacivanju novca od strane NBS i države, ali i zbog rasta štednje građana, a povećavaju se i iznosi na računima privrede kod banaka.
Treba reći i da je za ovih osam meseci povećan neto priliv portfolio investicija za 1,4 milijardi evra (za 1,2 milijarde evra više nego prošle godine) i to je u potpunosti posledica zaduživanja države u inostranstvu, odnosno emisije evroobveznica.
Ipak i strane direktne investicije, kao i dugovi imaju i loše posledice, a to je pogoršanje međunarodne investicione pozicije Srbije.
Međunarodna investiciona pozicija pokazuje razliku između finansijskih sredstava kojima jedna ekonomija raspolaže i sredstava koja duguje.
Tokom prvog polugodišta 2020. godine, međunarodna investiciona pozicija Srbije kao neto dužnika povećana je za 1,6 milijardi evra, na 42 milijarde evra.
Kako se navodi u analizi MAT-a to znači da su za 42 milijarde evra obaveze premašile raspoloživa finansijska sredstva, što je dostiglo 91 odsto BDP-a.
Kako se navodi u analizi Duška Bumbića u MAT-u dobra strana je što je najveća stavka u obavezama Srbije strane direktne investicije kao bolja opcija od zaduživanja, a da u okviru SDI dominiraju vlasnička ulaganja.
Međutim loše je što je u prvih šest meseci ove godine od povećanja SDI za 1,5 milijardu evra veći deo otpao na dužničke instrumente nego na vlasnička ulaganja.
Rast od 854,2 miliona evra odnosi se na dužničke instrumente (kredite) na koje se plaća kamata koja odlazi iz zemlje i na koju se ne plaća porez, dok su vlasnička ulaganja porasla za 657,4 miliona evra.
Vlasnička ulaganja ne predstavljaju finansijsku obavezu i ne ulaze u dug zemlje, a na isplatu dividendi plaća se porez.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
