Korona strmoglavila cene goriva u Srbiji

Da je to zaista i tako, najbolje ilustruju podaci da je za litar benzina BMB 95 20.januara ove godine trebalo izdvojiti 149,97 dinara dok je sada ta cena  na nivou od 133,49 dinara.

Litar evrodizela je u januaru koštao 164,35 dinara a danas 142,08 dinara. Statistika jasno ukazuje da je u odnosu na period pre početka epidemije u Srbiji benzin jeftiniji za oko 16 a dizel za oko 22 dinara po litru.

Prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije srpsko tržište je, podjednako kao i ostala u regionu, odreagovalo na povećanje cene sirove nafte koja je u protekla tri meseca poskupela za čak oko 130 odsto.

Barel nafte tipa „brent“, koja se koristi u Srbiji, krajem aprila se prodavao za oko 20 dolara, početkom juna za 40, a sada je na nivo od 45 dolara po barelu.

Dosadašnji deo tekuće godine se jasno može podeliti na dva perioda. Prvi je period pada cena nafte, od januara do kraja aprila, kada se ona strmoglavila za gotovo 50 dolara po barelu. Drugi period je nastupio od kraja aprila do kraja jula kada se cena „crnog zlata“ na berzama povećala za oko 25 dolara po barelu.

Sve to se odrazilo i na nivo maloprodajnih cena goriva. U Srbiji su one bile u konstantnom padu sve negde do sredine maja, pa je u tom periodu benzin pojeftinio za oko 27 dinara, a dizel za oko 33 dinara po litri.

Nakon toga je usledila jednomesečna stagnacija u padu cena. Istovremeno je u Srbiji došlo i do povećanja akciza pa su proizvođači i uvoznici na račun dadžbina prema državi morali da izdvoje dodatnih oko 1,30 dinara po litri.

U međuvremenu je došlo i do rasta maloprodajnih cena goriva za oko 11 dinara po litri. Međutim, ni taj skok se nije odrazio na to da cene benzina i dizela dostignu nivo od pre epidemije.

Takođe, podaci ukazuju na to da je potrošnja goriva u Srbiji u odnosu na mart opala za 15 odsto.

Goran Radosavljević, generalni sekretar Nacionalnog naftnog komiteta Srbije kaže za Danas da je manja potražnja nafte do koje je došlo početkom marta uzrokovala i njen nagli pad što se odrazilo i na rapidna smanjenja maloprodajnih cena goriva.

– Tome je uzrokovala pandemija korona virusa jer se zbog zatvaranja država u cilju suzbijanja zaraze smanjila potražnja za naftom a samim tim i za gorivom. Naravno, na to je uticao i cenovni rat koje su u tom periodu povele Saudijska Arabija i Rusija, jer nije postignut dogovor o manjoj proizvodnji nafte kako bi se njena cena na svetskim berzama stabilizovala. Nakon što su se tokom maja države otvorile a OPEK i Rusija dogovorile o smanjenu proizvodnje nafte došlo je do veće potražnje što je dovelo do rasta njene cene što se odmah odrazilo i na maloprodajne cene goriva. U slučaju da ne dođe do novog zatvaranja država zbog epidemiološke situacije, ne bi trebalo očekivati novo sniženje maloprodajnih cena goriva. Definitivno je da su one u odnosu na nivo od početka godine generalno pale ali je taj trend ukidanjem karantina definitivno zaustavljen – objašnjava naš sagovornik.

Sa njegovim mišljenjem se slaže i Nebojša Atanacković, predsednik Nadzornog odbora Nafta a.d.

– Iako se ne može očekivati da će cene sirove nafte do kraja godine dostići nivo koji im je predviđan pre početka epidemije sa druge strane možemo konstatovati i da je trend pada maloprodajnih cena goriva u Srbiji završen i da bi u narednom periodu trebalo očekivati da ostane na ovom nivou na kome je sada – ističe Atanacković.