Nemamo mnogo korporacija, pa nemamo ni korporativne obveznice: Zašto i dalje nema alternative bankarskim kreditima?

Korporativne obveznice jedan su od načina finansiranja kompanija, koje mogu da ih emituju i da za njih dobiju novac, a koji dalje mogu da investiraju i koriste za željene projekte. Međutim, većina kompanija ne prepoznaje ovaj način finansiranja kao efikasan i pribegava tradicionalnom zaduživanju kod banaka.

Ministar finansija Srbije Siniša Mali u oktrobru prošle godine najavio je da očekuje od 1. janura 2024. izdavanje velikog broja korporativnih obveznica, koje će izdavati preduzeća u Srbiji.

„Od 1. januara 2024. očekujemo izdavanje velikog broja korporativnih obveznica, a država Srbija će podržati tu inicijativu i snosiće trošak emitovanja“, obećao je on tada.

Mali je naglasio da država tim potezom želi da podstakne preduzeća da traže nove izvore finansiranja van komercijalnih banaka.

Ipak, čini se da ni obećana pomoć države još uvek nije urodila plodom, jer odziv kompanija nije bio značajan.

Da je ovaj način finansiranja još uvek nedovoljno zastupljen i prihvaćen među kompanijama, pokazuje i podatak da se trenutno svega 10 kompanija nalazi među aktivnim emiterima korporativnih obveznica u našoj zemlji, prema podacima  Centralnog registra hartija od vrednosti (CR HoV).

To su kompanije „AD Mlekara Šabac“, „Borbeni složeni sistemi DOO“, „Energoprojekt Holding A. D“, „JP Jugoimport SDPR“, „M. I. Finance D. O. O. Šabac“, „Mediolanum Invest AD“, „PMC Inženjering DOO Beograd“, „Spring Up Alijansa D. O. O.“, „Telekom Srbija A. D.“ i „W. D. Concord West DOO“.

Od ovih 10 kompanija, samo tri je emitovalo obveznice u ovoj godini, tačnije nakon 1. januara od kada je ministar Mali najavio izdavanje velikog broja korporativnih obveznica.

Među ove tri je „M.I. Finance Šabac“, koja je emitovala obveznice 29. februara ove godine ukupne nominalne vrednosti 25 miliona dinara. Zatim je tu kompanija „W. D. Concord West DOO“ koja je korporativne obveznice emitovala 15. marta u nominalne vrednosti preko 468 miliona dinara.

I kao treća kompanija koja se ove godine odlučila na ovaj vid finansiranja jeste „Spring Up Alijansa D. O. O.“, koja je obveznice emitovala 14. marta u vrednosti od 14 miliona dinara.

Direktor kompanije „Mediolanum Investa A. D.“  Velimir Jovanović, a koji se navodi i kao vlasnik još nekoliko i kompanija sa gore navedenog spiska koje emituju korporativne obveznice, za Danas objašnjava da je finansiranje kompanija po osnovu emitovanja i prodaje ovih obveznica predviđeno Zakonom o tržištu kapitala.

„Naša kompanija već godinama koristi ovakav način finansiranja, praktično od 2016. godine smo izdavali korporativne obveznice. Njihova popularnost je očigledno sad došla do izražaja“, ističe on.  ​

Naš sagovornik naglašava da su njihova iskustva sa korporativnim obveznicama veoma dobra.

„Emisije korporativnih obveznica su siguran način da prikupite potreban kapital za poslovanje i upoznate širu grupu investitora sa vašim poslovanjem, a ne samo poslovnu banku“, navodi Jovanović.  ​

Izdavanje korporativnih obveznica je, kako dodaje, odluka uprave koja je oslonjena na potrebe same kompanije.

„Ne može se pričati da li je ovo bolji ili isplativiji način zaduživanja nego kod banaka, jer je više faktora u igri. Prvenstveno po pitanju iznosa emisije, ročnosti, pa tek onda kamate i ostalih troškova​“, pojašnjava Jovanović.

Što se tiče pomoći države koja je najavljena za ovu godinu, on kaže da oni to podržavaju, ali da pomoć nisu koristili.

„Pomoć države kod novih instrumenata na finansijskom tržištu je uvek dobro došla. Verujemo da će pomoć države podstaći i druge kompanije da se odluče na ovakav način finansiranja“, smatra naš sagovornik. ​

On pretpostavlja da je proces zaduživanja kod banaka nešto što većina kompanija prepoznaje kao jedinu mogućnost, te da zato nema više kompanija koje emituju korporativne obveznice.

„Mišljenja smo da u poslovanju uvek treba tražiti nove izvore i mogućnosti širenja, a obezbeđivanje izvora finansiranja putem emitovanja i prodaje korporativnih obveznica predstavlja jednu od takvih mogućnosti“, ističe Jovanović. ​

On pojašnjava da kupci obveznica mogu biti raznovrsni – profesionalni investitori, fondovi, banke, domaća i strana pravna lica, kao i fizička lica.

Glavni broker „Momenetum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić za Danas objašnjava da je domaće tržište kapitala slabo razvijeno, i da zato nemamo ni mnogo kompanija koje imaju karakteristike pravih korporacija.

„Samim tim logično je i da nemamo ni tržište korporativnih obveznica. Ove dužničke hartije mogu da emituju sva pravna lica, ali je postupak prilično kompleksan i skup pa stoga nije ni bilo mnogo interesovanja“, ukazuje on.

Gujaničić podseća da je su najbolje prošli oni koji su emitovali takozvane „covid obveznice“ za vreme pandemije.

„Tada su kamate generalno bile niske, dok je s druge strane omogućeno Narodnoj banci Srbije (NBS) da kupuje ove obveznice na sekundarnom tržištu pa je faktički bila zagarantovana tražnja. Nekoliko, uglavnom državnih, kompanija je iskoristilo ovaj Vladin program i tada je emitovalo korporativne obveznice“, navodi on.

Gujaničić pojašnjava da veće korporacije uglavnom imaju pristup bankarskim kreditima i one relativno lako povlače kreditne linije i imaju pristup finansiranju.

„Međutim, sa korporativnim obveznicama se znatno diversifikuje lista poverilaca, a sa druge strane, što nije zanemarljivo, kompanija mora primenjivati više standarde korporativnog upravljanja pa samim tim postaje efikasnija. Korporativne obveznice bi posebno mogle biti važne za firme srednje veličine koje ne mogu lako pristupati bankarskim kreditima pa bi sa ovom alternativom finansiranja mogle postići svoje razvojne ciljeve“, kaže naš sagovornik.

On objašnjava da se obveznice emituju na primarnom tržištu tako što postoji javna ponuda u kojoj se može javiti bilo koji investitor ili može biti privatni plasman gde su unapred utvrđeni kupci emisije.

„Nakon primarne emisije kada se obveznice uvrste na berzansko tržište počinje sekundarna trgovina. Da bi ona bila valjana neophodno je da ima veliki broj zainteresovanih kupaca, ali i nešto šira lepeza vlasnika ovih obveznica kako bi se na dnevom nivou pojavio zadovoljavajući broj tržišnih učesnika, odnosno prodavaca i kupaca“, navodi Gujaničić.

On se osvrnuo i na program državne pomoći, koji je prema njegovim rečima, deo šireg plana razvoja tržšita kapitala uz pomoć i zajam Svetske banke.

„Treba pozdraviti svaku inicijativu za razvoj tržišta, ali je ono na toliko niskom nivou da je teško reći sa koje strane bi trebalo da se pokuša reanimacija. Jasno je da se korporativne obveznice mogu lako emitovati, dok je teži deo posla stvaranje sekundarnog tržišta kako za korporativne obveznice, tako i za akcije i druge finansijske instumente. Kako bi se ovaj posao sproveo na valjan način neophodan je mnogo veći broj koraka koji će rezultirati pre svega u stvaranju investicione infrastrukture koja mora biti zasnovana na valjanim i efikasnim institucijama“, ukazuje Gujaničić.