Predsednik Koalicije za održivo rudarstvo: U Srbiji odmah proglasiti energetsko vanredno stanje

Kalmar je na konferenciji za novinare ocenio da bi već do kraja godine bilo moguće izolovati nekoliko desetina hiljada objekata u Srbiji, jer „postoji dovoljno kapaciteta i operative“.

„Razlozi za to su što najveća potrošnja struje dolazi iz sektora stanovanja, a najveći problem u Srbiji biće sa grejanjem na zimu. Nije rešenje da šaljete poruke ljudima da što pre kupe što više drva za grejanje, ako ta drva lože u lošim pećima i u neizolovanim objektima. Tako ljude gurate u ponor, a cene drva za grejanje već su neverovatno porasle“, rekao je Kalmar.

Dodao je da povećanje energetske efikasnosti kroz izolaciju najbrža mera koja ima socijalnu komponentu jer redukuje troškove građana, ekološku dimenziju kroz smanjenje zagađenja, ali i dimenziju energetske sigurnosti jer značajno redukuje potrebnu količinu energije za istu količinu toplote, a dugoročno otvara i nova radna mesta.

Prema njegovim rečima, dobro je što je Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo projekat subvencija za izolaciju kuća i zgrada, ali je dodao da je to „suviše malo“.

„Smatramo da se za oko 500 miliona evra može izolovati 100.000 do 200.000 objekata u Srbiji, a to može da se uradi u naredne dve godine“, naveo je Kalmar.

Ukazao je i da se trenutno planiraju novi rudarski i termoenergetski objekti, i ocenio da su takvi planovi rezultat pritiska iz Elektroprivrede Srbije.

„Tako se praktično cela država drži kao talac, umesto da se okrenemo redukovanju potrošnje. Ono što KORS govori ne sviđa se ni onima koji proizvode struju iz uglja niti onima koji seku šumu radi ogrevnog drveta“, ocenio je Kalmar.

Dodao je da se, u pokušaju rešavanju hitnih problema u energetici, godinama pribegava nuđenju dugoročnih projekata, među kojima je poslednji onaj o izgradnji nuklearne elektrane, što je nazvao „samoubistvom“.

„Čak i da prihvatimo da je na globalnom nivou nuklearna energija značajan faktor za smanjenje emisije ugljendioksida, to bi značilo da bi morao da se gradi po jedan nuklearni reaktor nedeljno do 2050. godine u svetu, što je bezbednosno, tehnološki i finansijski neizvodljivo“, rekao je Kalmar.

„Da su slušali KORS pre 10 godina, kada smo govorili o potrebi izgradnje Đerdapa 3 i Bistrice, odnosno reverzibilnih hidroelektrana, mi sada ne bismo razgovarali o tome da nemamo dovoljno struje“, zaključio je Kalmar.