Korupcija, jedan od najvećih izazova

Izbor Dmitrija Medvedeva za predsednika Rusije bio je praktično zagarantovan. Ali, da li on može da unapredi rusku ekonomiju, to je manje izvesno. Čini se da je administracija Vladimira Putina ostavila rusku privredu u ružičastom stanju. Prosečni godišnji privredni rast, ostvaren u periodu od 1999. do 2008. godine, iznosio je 7,2 odsto. Devizne rezerve kreću se oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda i spadaju u red najvećih (treće mesto) na svetskoj rang listi. Berza je porasla dvadesetostruko. Srednja klasa kupuje strane automobile, letuje u inostranstvu, večera u suši restoranima, a istraživanja pokazuju da raste broj onih koji su zadovoljni načinom življenja.
Ekonomskom uspehu Rusije delimično su doprinele visoke cene nafte i drugih sirovina. Međutim, ne vrti se sve oko nafte. Poreska reforma, sprovedena 2001. godine, unapredila je podsticaje za zapošljavanje i smanjila izbegavanje plaćanja poreza uvođenjem jedinstvenog poreza na prihod od 13 odsto što je jedna od najnižih stopa u svetu. Liberalizacija procedure za registrovanje preduzeća i dobijanje dozvola, kao i smanjenje inspekcija, poboljšali su ambijent za razvoj malih preduzeća i preduzetnike. Konzervativna makroekonomska politika i reforma finansijskog sektora smanjili su kamatne stope i podstakli investicije i potrošnju. Realne zarade su se utrostručile, a nezaposlenost i siromaštvo su prepolovljeni.
Ipak, najznačajniji predizborni govor Medvedeva, neobično liberalan čak i za zapadnjačke standarde, ukazao je na nekoliko ekonomskih izazova. Čini se da Medvedev razume da postizanje održivog rasta neće biti lako – cene nafte ne mogu da rastu u nedogled dok su plodovi osnovnih ekonomskih reformi i umerene makroekonomske politike već „ubrani“. Prema rečima Medvedeva, jedino rešenje je osnažiti privatne inicijative i inovacije. Nejednakost i korupcija glavne su prepreke. Uprkos nedavnim ekonomskim uspesima Rusije, oba problema su na alarmatno visokom nivou. Prema magazinu Forbs, 87 građana Rusije su milijarderi i zajedno su „teški“ 471 milijardu dolara. Oni zauzimaju drugu poziciju u svetu, odmah iza bogataša iz SAD. Njihovo neto bogatstvo predstavlja oko 30 odsto ruskog BDP dok bogatstvo 469 američkih milijardera vredi oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda SAD. Prema podacima nedavno sprovedenog istraživanja, većina Rusa veruje da su kriminalne aktivnosti i političke veze preduslov za sticanje bogatstva. Samo 20 odsto smatra da je za to potreban talenat. Pored relativno skromne srednje klase i još manje poslovne i intelektualne elite, većina Rusa ne želi da rizikuje upisujući se u preduzetničke vode niti se zalaže za ekonomsku i političku liberalizaciju. Prema istraživanju koje je sprovela Evropska banka za obnovu i razvoj, samo 36 odsto Rusa podržava demokratiju, a jedva 28 odsto se zalaže za tržišnu reformu što je znatno manje u poređenju sa drugim zemljama u tranziciji.
Druga velika prepreka razvoju je korupcija. U istraživanju EBRD i Svetske banke, 40 odsto kompanija u Rusiji priznalo je da često daje neformalne isplate, a gotovo je isti procenat firmi koji ukazuju da je korupcija ozbiljan problem u poslovanju. Za razliku od drugih tržišta u razvoju, korupcija nije padala u vreme ekonomskog rasta. Korupcija ostaje visoka kao i u zemljama koje imaju tek četvrtinu prihoda po glavi Rusije. Jedan od razloga za opstajanje korupcije svakako je i taj što snažna birokratija Rusije mnogo gubi zbog ekonomske liberalizacije. Što je još važnije, teško je boriti se protiv korupcije bez političkih reformi, slobode medija i snažnog civilnog društva.
Medvedev se, međutim, ne plaši da govori o političkoj liberalizaciji. On rado citira Katarinu Veliku: „Sloboda je duša svega. Želim poslušnost prema zakonu, ali ne prema zakonu robova“, jer zna da je vladavina prava preduslov za održivi ekonomski razvoj. Zato obećava da će izgraditi nezavisan i efikasan sudski sistem. Drugim rečima, njegov program je sličan Putinovom iz 2000. godine. Nažalost, kao što je Putin nedavno priznao, veći deo tog plana nikada nije materijalizovan. Implementacija programa Medvedeva doneće koristi i Rusiji i Zapadu jer su interesi Zapada u Rusiji porasli od izbora Putina za predsednika – rastu strane investicije, srednja klasa je gladna zapadnjačkih proizvoda, a čak i ruske kompanije investiraju u inostranstvu. Rusija već predstavlja veliko tržište i ako se privredni rast nastavi, za nekoliko godina moći će da počne pregovore o članstvu u OECD. Jedna od poluga koju Zapad ima u rukama jeste uslovljavanje prijema u članstvo sprovođenjem političke i ekonomske liberalizacije. Izgleda da Medvedev razume da je takva nova liberalizacija takođe u interesu Rusije.