„Korupcija je u državi, a ona treba da se bori protiv nje“: Šta je potrebno da bi došlo do promene?

Prošao je još jedan Međunarodni dan brobe protiv korucpije, a u Srbiji je slika gotovo nepromenjena.

Transparentnost Srbija (TS) objavila je izvšetaj o stanju korupcije u Srbiji, u kom su ukazali da tužilaštvo ne ispituje sve sumnje na korupciju, da se milijarde evra troše bez primene antikorupcijskih mehanizama i da u Srbiji ne funkcionišu sistemi odgovornosti i transparentnosti.

Oni su upozorili na brojne primere problema sa korupcijom u našoj zemlji, od kojih je jedan od najvećih rad institucija.

To se pre svega odnsoi na Parlament, koji, iako bi trebalo, ne kontroliše Vladu, dok su, prema njihovim navodima, i Skupština i Vlada potčinjeni predsedniku države.

Još jedna institucija je i Javno tužilaštvo, koje „argumentovane i često dokumentima potkrepljene sumnje na korupciju, koje u javnost iznose istraživački novinari, organizacije civilnog društva ili Savet za borbu protiv korupcije, ne istražuju“.

Pored problema institucija, tu su i problemi netransparentnosti, neprofesionalnog kadra, tendera bez pravog nadmetanja…

Ipak, u izveštaju se navodi da su građani prepoznali korupciju kao jedan od najvećih problema u društvu i da su međunarodne organizacije Srbiji dale brojne preporuke kako da suzbije korupciju, koje još nisu ispunjene.

Ipak, čini se da samo međunarodne organizacije i uspevaju da podstaknu određene promene.

„Ne postoji pravovremena i adekvatna reakcija vlasti u slučajevima korupcije i sistemskih problema na koje ukazuju građani, privrednici, nevladine organizacije i mediji. Naprotiv, mediji i organizacije koji dovode u sumnju postupke vlasti i javnih funkcionera ili izveštavaju o mogućoj korupciji, u praksi se tretiraju kao politički protivnici vlasti“, ukazuje se u izvetšaju.

Kako se dodaje, do većine reformi dolazi kao odgovor na preporuke i kritike relevantnih međunarodnih organizacija.

„Organizacije kao što su Procena sistema društvenog integriteta GRECO, ODIHR, Venecijanska komisija i SIGMA, ili tela EU. I tada se reforme sprovode sa značajnim zakašnjenjem i samo kako bi se ispunili minimalni zahtevi koji bi obezbedili pozitivno mišljenje ovih organizacija“, tvrdi TS u izveštaju.

Oni naglašavaju da, iako je u poslednje dve decenije postojao povoljan ambijent za postizanje boljih rezultata u borbi protiv korupcije, napredak je ostvaren gotovo isključivo na nivou normativnih i institucionalnih rešenja, kao i u pogledu veće svesti građana o različitim oblicima korupcije.

„Zapravo, situacija se pogoršala u mnogim oblastima. Ova činjenica utoliko više zabrinjavaj jer je borba protiv korupcije u tom periodu smatrana jednim od prioriteta“, upozoravaju u izveštaju.

Programski direktor TS Nemanja Nenadić za Danas pojašnjava da, ako govorimo o gonjenju korupcije, glavni problem je to što tužioci, ni nakon reforme koja im je donela veću samostalnost, ne pokreću proaktivno postupke da bi ispitali sve javno iznete i argumentovane sumnje na korupciju.

„Pri tome, rešenje za ovaj problem se ne predviđa ni u antikorupcijskoj strategiji, niti se adekvatno prati kroz izveštaje Evropske komisije“, ukazuje on.

Povećanje broja optužnica i presuda se prati, i to je, kako ističe, poželjno.

„Međutim, mnogo bolji pokazatelj da sistem funkcioniše bio bi da tužioci pokreću postupke na osnovu dostupnih informacija ne čekajući da neko podnese prijavu“, naglašava on.

Kad je reč o prevenciji, Nenadić navodi da brojni mehanizmi koji su solidno zamišljeni uopšte ne funkcionišu, čim se to sudari sa interesima vlasti.

„Imamo Zakon o javnim nabavkama, ali Vlada najvrednije radove ugovara direktno, imamo odredbe o profesionalnom upravljanju javnim preduzećima i državnom upravom, ali Vlada jednostavno krši ta pravila, ne dajući više ni izgovore za to“, upozorava naš sagovornik.

Kada se sve uzme u obzir, Nenadić smatra da je teško očekivati pomak u borbi protiv korupcije.

„Teško se nadati tome, ako ne postoje neke elementarne pretpostavke javne odgovornosti. Na primer, ako predstavnici vlasti ne daju intervjue i izjave za medije koji bi im postavili i neko pitanje koje im se ne dopada“, napominje on.

Nenadić podseća i na to da bi Parlament trebalo da vrši nadzor nad Vladom.

„Ipak, to ne samo da sada ne funkcioniše, već praktično nije funkcionisalo gotovo nikad od obnove višestranačja“, zaključuje on.

Ekonomista i bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković ukazuje za Danas da je Srbija zemlja koja je stalno u „endemskoj korupciji“.

„Endemska korupcija znači da je korupcija zahvatila sve sfere društva, sve oblasti i da je ta država, po definiciji Svetske banke ‘zarobljena država'“, objašnjava on.

Taj problem, kako dodaje, jako dugo traje u Srbiji.

„Sve institucije umesto da služe opštem interesu, služe individualnim interesima, bilo da su to političari, biznismeni ili kriminalci. I ta korupcija se odražva na funkcionisanje društva u celini“, upozorava naš sagovornik.

Šuković navodi i da je to svojevrstan paradoks.

„Borba protiv korucpije teško daje rezultate jer korurciju čini vlast. Korupcija je u državi, a oni treba da se bore protiv korucpije. To bi značilo da treba da sankcionišu sami sebe, a to teško ide“, kaže on.

Šuković ukazuje da su sve društvene vrednosti erodirale poslednjih decenija, pa da je tako erodriao i moral.

„Mi svakim danom vidimo da se korupcija manifestuje u gotovo svemu, a da ne spominjemo tragične događaje koji su neretko krajnji ishod toga“, kaže on.

Da bi se korupcija suzbila, kako navodi, potrebno je vreme i jačanje institucija, ali je važna uloga i medija i građana, kao i da su potrebna sredstva.

„Međutim, sredstva za borbu protiv korupcije treba da opredeli vlast koja je u korucpciji i ona to ne radi. Za borbu portiv korupcije ključna je politička volja, ako nema političke volje, onda nema ni rezultata“, smatra Šuković.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, u Srbiji prvi ključni faktor za borbu protiv korupcije da se smeni ova vlast.

„Zatim da se postave kadrovi koji su stručni za rešavanje ovih pitanja. Jer ako se i napravi neki korak, a ne nastavi se u tom pravcu, korupcija je kao korov, ona se odmah vrati“, upozorava Šuković.

Veliki problem je, kako dodaje, i netransparentnost.

„Sve od finanasiranja političkih partija pa do državnih ugovora, koji su kod nas mahom tajni. Svaki dinar građana koji se potroši, mora da se zna gde je otišao. Mi smo jako daleko od toga, sklapaju se ugovori u milijardama i sve ostaje državna tajna. Izbegavaju se tenderi, aukcije… to je nešto čega Srbija mora da se oslobodi, ali nismo baš blizu toga“, zaključuje Šuković.