Foto: Kosovo onlineOd četvrtka kamioni sa srpskim tablicama ili koji prevoze robu iz Srbije ne mogu da uđu na teritoriju Kosova i Metohije, a prema rečima ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje tako će i ostati „dok se ne donese druga odluka“.
Ipak, još nije jasno da li je zabrana uvoza robe iz Srbije formalno sprovedena, pošto prema pisanju Albaninan posta, nije potpisana takva odluka.
Ovo potvrđuje i Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije koji ističe da nisu dobili nikakav zvanični dokument o zabrani transporta robe na KiM, ali da kamioni svakako stoje na graničnim prelazima.
Premijer KiM Aljbin Kurti je na konferenciji za medije govorio o tome da su „iz bezbednosnih razloga pooštrene granične kontrole sa Srbijom kao hitan i neophodan korak“, kao i da su „pojačali provere – posebno za prevoznike“.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije ocenio je da je embargo protivan CEFTA sporazumu i da „Priština želi da izgladni narod na severu i da istera Srbe“.
Priština je zabranila ulazak kamiona iz Srbije nakon hapšenja trojice pripadnika kosovske policije od strane srpske policije.
U svakom slučaju Priština je pribegla trgovinskim merama u nameri da postigne političke ciljeve, slično kao kada su u novembru 2018. godine uvedene carine na robu iz Srbije do 100 odsto koje su bile na snazi do aprila 2020. godine.
Prema izjavama tadašnjeg ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima Ljajića šteta za srpsku ekonomiju iznosila je oko 460 miliona evra.
Juče su se i predsednici privrednih komora Srbije i KiM sastali u Podgorici u okviru Komorskog investicionog foruma ZB6.
„Pozivamo sve odgovorne aktere da odmah preduzmu korake kako bi smirili situaciju i obezbedili da politička dešavanja ne ometaju kontinuirano unapređivanje poslovnog okruženja i napredak koji su privrede naših zemalja ostvarile. Pozivamo države članice Kvinte i Evropske unije da učine sve što je u njihovoj moći kako bi podržale deeskalaciju situacije iznošenjem jasnog plana aktivnosti koji sadrži mere za uspostavljanje trajnih i stabilnih veza između zapadnog Balkana i Evropske unije“, navodi se u saopštenju privrednih komora.
Međutim, iako je isporuka robe iz Srbije na Kosovo maltene potpuno obustavljena, ubrzo nakon ukidanja carina, Srbija se opet vratila na prvo mesto među CEFTA zemljama u trgovinskoj razmeni sa Prištinom.
Prema podacima Privredne komore Srbije, u toku prvog kvartala 2023. godine razmena robe između Srbije i Kosova iznosila je 105 miliona evra, što predstavlјa za 4,9 milion evra manje (4,46 odsto) u odnosu na isti period 2022. godine.
Izvoz, odnosno otprema robe na Kosovo, tokom prva tri meseca ove godine, iznosila je 94,1 milion evra, za 3,1 milion evra manje (3,2 odsto manje), u odnosu na isti period prethodne godine. Doprema robe sa Kosova u Srbiju, u posmatranom periodu 2023. godine, iznosila je 10,9 miliona evra, tj. za 1,8 miliona evra manje (14,2 odsto) od one ostvarene tokom 2022. godine.
U prošloj godini iz Srbije je put KiM otpremljeno robe za 467,3 miliona evra što je za 63,3 miliona evra (15,6 odsto) više nego 2021. godine.
Istovremeno je sa KiM je u Srbiju isporučeno robe za 51,7 miliona evra (26 odsto) više nego 2021. godine.
Suficit u trgovinskoj razmeni sa KiM iznosio je prošle godine 415,6 miliona evra.
Ivan Nikolić, urednik Makroekonomskih analiza i trendova nada se da će ova mera biti privremena, jer pravi štetu i našoj i privredi KiM.
„Roba iz Srbije ide dobrim delom na sever Kosova, ali se isporučuje i u svim drugim delovima i svuda je konkurentna i prepoznatljiva.
To su uglavnom prehrambeni proizvodi, a uz to značajne su i isporuke građevinskog materijala.
Jedino možemo da se nadamo da će što pre odustati od toga, pod pritiskom mežunarodne zajednice, jer izgleda da drugačije ne može.
Već smo imali blokade robe iz Srbije i u principu ovo smo već videli od kosovske strane“, napominje Nikolić.
On ističe da su ovakve mere protivne CEFTA-i, regionalnom sporazumu o slobodnoj trgovini.
Nikolić ukazuje i da je posle prethodnog embarga struktura izvoza robe iz Srbiju na KiM ostala slična, ali i da zabrane motivišu različite špekulante da sivim kanalima dopremaju robu.
Prema podacima PKS, najvažniji otpremlјeni proizvodi u 2022. godini bili su: voda, obična i gazirana i sa dodatkom šećera, motorni benzin, pšenica, bezalkoholna pića, kontejneri od aluminijuma, kukuruz, betonski čelik, sirovo suncokretovo ulјe, preparati za pranje i čišćenje.
Sa KiM najčešće su dolazili cevi, plastične mase, smrznute maline, mrki ugalј, otpaci od hartije, sirovo olovo i goveđe kože.
Procene su da je tokom 2019. godine embargo na uvoz robe iz Srbije uticao negativno na naš BDP sa oko 0,7 procentnih poena. Izvoz robe iz Srbije pao je sa oko 400 miliona evra ranijih godina, na 5,8 miliona evra u 2019. godini.
S druge strane, rast domaće proizvodnje na KiM bio je blag, a povećan je uvoz iz drugih zemalja pre svega iz Albanije i S. Makedonije.
Osim toga, znatno su porasle cene hrane, 6,1 odsto, u periodu niske inflacije svuda u okruženju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
