Kosovske carine najveći udar na regionalnu trgovinu

Na ovom događaju učestvovaće i lideri zemalja Zapadnog Balkana, a tim povodom za Danas govori Mirko Šarović, ministar za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose Bosne i Hercegovine.

* Šta održavanje ovakvog skupa u Sarajevu znači za BiH i za region?

– Evropska banka za obnovu i razvoj važan je razvojni partner Bosne i Hercegovine i cele regije. Prati nas naročito u projektima infrastrukture i regionalnog povezivanja, a u Bosni i Hercegovini ova globalna finansijska institucija do sada je od 1996. godine uložila 2,2 milijarde evra. Naš ambiciozni plan je da se u infrastrukturu i ekonomiju zemlje ovoliko novca od strane EBRD-a uloži u samo šest narednih godina što znači mnogo, mnogo više projekata nego do sada. Za tako nešto iskoristićemo i šanse koje nam daje predstojeća organizacija Skupštine Guvernera EBRD-a i investicijska konferencija u Sarajevu, od 7. do 9. maja. Ovaj skup biće dobra prilika i za region, jer će na njemu biti i lideri regiona, a predstaviće se i brojne kompanije susednih zemalja.

* Gde vidite šansu BiH i regiona da privuče investicije, da bude konkurentniji od ostalih?

– Šansa je u stabilnom regionu kao sigurnom i za biznis dugoročno predvidivom prostoru za investicije. Ali, nažalost, percepciju stabilnog regiona još u svetu biznisa u potpunosti nemamo i to je prevashodni zadatak lidera i ključnih donosioca odluka da na tome rade. Šanse su nam mnogo veće ukoliko se brže regionalno povezujemo, posebno infrastrukturno jer to povećava investicije, investicije donose rast ekonomije, a rast naravno nova radna mesta…

* Kako vi komentarišete carine koje je Kosovo uvelo na robu iz Srbije i BiH prošle godine? Kakvi su efekti tih mera na BiH privredu?

– U više navrata sam rekao da je to najveći udar na zonu slobodne trgovine u regionu. Mere kosovske strane nemaju nikakvo uporište u pravilima CEFTE i samo su deo jednog šireg političko strateškog koncepta kosovskih vlasti. Štete po ekonomiju Bosne i Hercegovine su velike, jer je naš izvoz od 75 miliona evra skoro stopostotno smanjen, a nova tržišta za naše robe nije moguće brzo pronaći.

* Nedavno je jedan privrednik iz Makedonije izjavio da je CEFTA „mrtva“. Da li se slažete s tim? Šta bi mogla biti zamena za CEFTA-u ili kako naterati članice da poštuju pravila koja su potpisali?

– Slučaj stopostotnih kosovskih carina po meni tera nas na ozbiljno razmišljanje o reformi celokupne organizacije i mehanizama CEFTE, u suprotnom, ovakvi skeptični stavovi privrednika neće biti usamljeni. Svojevremeno sam govorio i o nadograđenoj CEFTA PLUS koja bi imala jasnija i obavezujuća pravila članica, sankcija za prekršioce, manje barijera, protok roba bez zaustavljanja na granicama… ali za tako nešto treba nam unutrašnja podrška kao i podrška Evropske unije, jer su upravo oni „kumovali“ sadašnjoj CEFTA.

* Zašto region ne može da uspostavi efikasni protok robe? Privrednici se žale da kamioni i vozovi stoje satima na granicama, da zemlje svako malo izmišljaju nove vancarinske barijere, a sve kao posledicu ima gubljenje vremena i novca?

– Nadovezujući se na moje prethodno razmišljanje, želim da naglasim da je CEFTA dobro zamišljen projekat, odlična platforma za razvijanje slobodnog tržišta, samo ne treba dozvoliti „mangupima“ da je zloupotrebe i unište. Bez CEFTE zemlje regiona bile bi još siromašnije, a kompanije bez onog što im je najpotrebnije – slobodan prostor za trgovinu bez ograničenja za svoj proizvod. Barijere, posebno one nevidljive, često stvaramo mi sami kako bi kratkoročno pomogli nekonkurentnim sektorima. Rešenje je, kao što sam rekao, između ostalog i efikasnija granica u regionu i priznavanje dokumenata među zemljama članicama.

* Svetska banka je odobrila regionalni projekat koji treba da olakša trgovinu i transport na Zapadnom Balkanu vredan 90 miliona dolara. Kako bi to trebalo da pomogne?

– Za mene suštinski je važno za šta će ovaj prilično veliki novac biti utrošen. Ako će najveći deo da ode na strane konsultante, studije, okrugle stolove, procene uticaja i slične stvari, nećemo mnogo postići. U kom pravcu treba da idemo kada je u pitanju olakšavanje i unapređenje zone slobodne trgovine u regionu, pre svega treba da kažu zemlje regiona, poslovne zajednice ovih zemalja koje se najdirektnije susreću sa preprekama.

* Vidimo rast protekcionističkih mera i na globalnom nivou. Kako bi to moglo da se odrazi na naš region?

– Posledice trpimo i u Bosni i Hercegovini, Srbiji i drugim zemljama. Na udaru su železare Smederevo, Zenica, aluminijski kombinati i prerada aluminijuma, a na red će doći i drugi sektori. Pred nama je jedan ozbiljan izazovan period u kome će štetu brojati mali u sukobu velikih. Kada su u pitanju interesi velikih, kada su ugrožene njihove kompanije, a vidimo da se vrlo lako zaobilazi i SSP sa Evropskom unijom, ali i drugi međudržavni sporazumi.

Zemlje EU se hermetički zatvaraju

* Emigracija čini se da predstavlja najveći problem regiona. Da li naše zemlje uopšte mogu da se izbore sa tim i kako?

– Očito da ne mogu, jer svaka od zemalja regije radi samo za sebe, bez zajedničkog regionalnog pristupa i plana. To preti da zemlje Balkana posle Turske, budu drugi rezervat za hiljade migranata, jer se granične zemlje EU hermetički zatvaraju. Nama će deliti ćebad, krevete, hranu, kontejnere… Možda bi trebalo raditi na regionalnoj konferenciji o ovom pitanju na najvišem nivou, gde bi bila uključena i EU jer prognoziram eskalaciju migrantske krize u narednim mesecima.