Kosovski analitičari: Takse su politička mera protiv Srbije

Ministar trgovine u Vladi Srbije Rasim LJajić pre dva dana je rekao kako će – ako se ovako nastavi – do kraja godine Srbija izgubiti 50 miliona evra, ali da uprkos tome Srbija neće odgovoriti kontramerama jer neće da krši sporazum Cefta. On je naglasio da kroz Srbiju sa Kosova ka zemljama EU prođe mesečno 5.000 kamiona sa robom, a iz EU ka Kosovu čak 30.000 kamiona.

Jedina taktika srpskih vlasti (bar jedina o kojoj javno pričaju) jeste nagovoriti Brisel da „pritisne“ Prištinu da ukine uvedenu meru. Na tome je juče ponovo insistirao Vučić, koji je u razgovoru sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom rekao da je „Srbija spremna da nastavi dijalog nakon što Priština povuče neodgovorne poteze“.

Kako na ovo pitanje gledaju na kosovskoj strani? U Prištini svoj potez objašnjavaju kao političku, mnogo manje ekonomsku odluku, koja je došla kao posledica toga što Srbija, između ostalog, „ne poštuje potpisane sporazume“.

Direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa (IAMN) Fatmir Šeholi kaže da stanovnici Kosova nisu pogođeni ovim merama, ali da jesu određeni privrednici.

– Kosovo je otvoreno tržište i s obzirom na doskorašnji promet Kosovo gubi daleko manje od Srbije. Razlog uvođenja ove mere je zato što Srbija ne poštuje potpisani Briselski sporazum da neće sprečavati Kosovo da se učlanjuje u međunarodne organizacije – ističe Šeholi za Danas.

Kap je, kako kaže, prelila „agresija Srbije na učlanjenje Kosova u Interpol“.

Na pitanje da li je jednim delom razlog za uvođenje ove mere – kako je ministar LJajić rekao Danasu – unutrašnji sukob na relaciji Tači-Haradinaj, Šeholi kaže da „ministar LJajić obmanjuje srpsku javnost pokušajem da krije potpisane sporazume u Briselu sa navodnim nesuglasicama između Tačija i Haradinaja“.

– Kosovo je nezavisna država i kao takva donela je tu meru, a na međunarodnoj zajednici je da Srbiji ukaže na poštovanje potpisanih briselskih sporazuma. Nadam se da će razum prevladati situacijom jer nije uvođenje takse jedini problem između Kosova i Srbije – napominje Fatmir Šeholi.

Analitičar i novinar iz Prištine Imer Muškolaj za naš list tvrdi da Kosovo ovom merom nema šta da izgubi, jer od početka nije bilo reciprociteta između Kosova i Srbije.

– Srpska roba je došla bez ikakve prepreke na Kosovo, a nije bilo isto sa robom sa Kosova. Drugo, Srbija je nekoliko puta kršila Ceftu, a EU nije nijednom reagovala. Mere nisu ekonomske, nego političke. Srbija isto nastavlja kampanju protiv Kosova, tako da je verovatno Vlada najzad shvatila da ne može više da nastavlja kao do sada – smatra Muškolaj.

Kosovari, kako kaže, iz Srbije kupuju oko 500 miliona evra robe, a zauzvrat Kosovo dobija poniženje i suprotstavljanje. „Logično je da treba da postoji reciprocitet sa Srbijom i drugim zemljama u svim poljima. Dok se to ne desi, mislim da će mere potrajati“, napominje on.

Novinar sa Kosova Idro Seferi veruje da će ove mere potrajati sve dok traje ova vlada Kosova.

– Ovo je samo kulminacija obostranog ignorisanja rešavanja problema i kreiranja novih tenzija. Pregovori u Briselu nisu baš bili sjajni pokušaji rešavanja ovih problema i samim tim slikanje ispred banera EU nije pomoglo. Naravno kad-tad će i Kosovo i Srbija morati ponovo za neki pregovarački sto i to je neminovno – napominje Seferi.

Na Balkanu politički ratovi traju paralelno sa integracijama u EU, ističe on i uprkos tome što su alarmantni problemi izolacija, nemaština i nedostatak nade u svim zemljama koje teraju ljude masovno da traže dugotrajno rešenje za promenu adresa emigracijom.

Na pitanje da li bi u Prištini popustili ukoliko bi Brisel ili SAD insistirali na tome, Seferi kaže da se Kosovo nalazi u procesu u kojem sa njeni građani kažnjavaju zbog svega i da bi sigurno veliki pritisci, ali pre svega garancije mogle da eventualno promene tu odluku.

– Kosovo nije u velikom problemu zbog ove odluke jer u međunarodnom planu ne očekuje da se mnogo promeni u njenu dobrobit i korist. Verujem da tu ima svega, i unutrašnje politike, ali i međunarodnog pritiska uključenih aktera – napominje Idro Seferi.