Kostić dao pola milijarde evra za Sberbanku

Preksinoć su AIK banka i ruska Sberbanka obelodanile da je potpisan ugovor po kome će filijale ruske banke u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH (i u Sarajevu i u Banjaluci) i Mađarskoj preći u vlasništvo grupacije u vlasništvu Miodraga Kostića, čime je potvrđena najava ove transakcije o kojoj je Danas pisao u junu ove godine.

Ugovor su s jedne strane potpisali Sberbank Europe sa sedištem u Beču, a s druge AIK banka, Gorenjska banka i Agri Europe Cyprus – Kostićev holding koji objedinjuje kompanije iz oblasti finansija. Kako je saopštila Sberbanka, neto prihodi od ove transakcije iznosiće oko 500 miliona evra.

Trend ukrupnjavanja na regionalnom bankarskom tržištu izgleda da se ubrzava nakon što je u kratkom roku slovenačka NLB banka kupila Komercijalnu za 395 miliona evra (82 odsto akcija), grčka Eurobanka se spojila sa Direktnom bankom, a Rajfajzen preuzela poslovanje Kredi Agrikol u Srbiji i sada AIK banka postala vlasnik još jedne banke u Srbiji i pet u susednim državama. Ono što je neuobičajeno bar za naše tržište je da neka banka sa domaćim kapitalom (ako izuzmemo filijale državnih banaka u Republici Srpskoj i Crnoj Gori) investira napolje, umesto dosadašnje prakse da strane banke kupuju ovdašnje.

Kako je saopštila Sberbanka, predmet prodaje, odnosno kupovine je bankarska grupacija sa aktivom od 7,33 milijarde evra, 162 ekspoziture i oko 600.000 klijenata. Formalna finalizacija ovog posla očekuje se tokom 2022. godine kada pristignu saglasnosti regulatornih tela zemalja i EU. Najveća ruska i druga po veličini evropska banka odlučila je da zadrži u svojim rukama banku u Češkoj.

Predsednica Izvršnog odbora AIK banke Jelena Galić rekla je da, posle uspešno realizovanog preuzimanja Alfa banke u Srbiji (2017. godine) i Gorenjske banke u Sloveniji, ova akvizicija predstavlja još jedan izuzetno važan korak u daljem razvoju AIK banke.

„Jačanje prisustva u zemljama u kojima već poslujemo, ali i širenje poslovanja naše bankarske grupe na nova tržišta, u skladu je sa našim strateškim opredeljenjem da se pozicioniramo kao jedna od vodećih bankarskih grupacija u regionu Centralne i Istočne Evrope“, istakla je Galić.

Ovako je AIK banka sa aktivom od oko dve milijarde evra za samo dve godine stigla do grupacije sa bilansnom sumom od preko 11 milijardi. Na srpskom bankarskom tržištu AIK će zajedno sa Sberbankom dostići 8,3 odsto tržišta i biće šesta po veličini grupacija.

Na slovenačkom tržištu AIK banka je značajno ojačala poziciju pošto Sberbanka Slovenija ima aktivu od 1,85 milijardi evra i uz 2,1 milijardu Gorenjske ulazi u top četiri banke u ovoj zemlji. U Hrvatskoj Kostić preuzima osmu po veličini banku sa aktivom od 1,46 milijardi evra.

U Mađarskoj Sberbanka sa aktivom od 1,4 milijarde evra nije ni u 10 najvećih. U Federaciji BiH Sberbanka Sarajevo je sa oko 750 miliona evra aktive peta po veličini, a banka u Banja Luci ima aktivu oko 470 miliona evra.

Trend konsolidacije koji kod nas traje već nekoliko godina u kome je OTP banka kupila Vojvođansku i Sosijete ženeral i postala druga po veličini banka u Srbiji je deo sličnog procesa u Evropi. Od januara do kraja septembra ove godine u Evropi je obavljeno 39 spajanja i preuzimanja u bankarskom sektoru što je više nego u celoj 2019. i skoro kao u celoj 2020. godini.

„Budi veliki ili nestani“ zove se igra u kojoj pri niskim kamatnim stopama i velikim ulaganjima u digitalizaciju dovoljno kapitala mogu da proizvedu samo velike banke sa puno klijenata.

Veroljub Dugalić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, ističe da jeste neuobičajeno da banka sa domaćim kapitalom kupuje banke u inostranstvu, ali da to neće doneti puno promena za domaći bankarski sektor.

„Nije bilo prirodno da Sberbanka kao jedan od najvećih igrača u Evropi, u Srbiji bude na 10. ili 15. mestu po veličini. Da su hteli, mogli su da investiraju, ali nisu ostavili neki trag u bankarskom sektoru Srbije. Sam proces koncentracije je zakonomeran i svuda prisutan. Konkurencija je velika i sve oštrija i tera na ukrupnjavanje. Time se jača pozicija onih koji kupuju i logika je svuda ista – imati što veći kreditni potencijal“, objašnjava Dugalić, dodajući da ne bi bilo iznenađenje da se nastavi proces spajanja, pripajanja i akvizicija u bankarstvu.

Sličan zaključak ima i Milan Kovačević, konsultant za investicije, koji smatra da su male banke na malim tržištima u velikom hendikepu.

„Za očekivati je da dolazi do koncentracije, jer malo tržišno učešće je hendikep. Što se tiče AIK banke ona je od početka poslovanja imala strože kriterijume poslovanja i ostvarivala iznadprosečne finansijske rezultate, pa nije iznenađenje što su njeni vlasnici pomislili da bi mogli kupiti druge banke iako su sami relativno mala banka“, napominje Kovačević.