Kostićeva AIK banka zaradila 100 miliona evra

Ovo je rast od 350 odsto u odnosu na 2016. godinu. Ovoliku zaradu u evrima bankarski sektor nije imao ni u vreme kreditnog buma 2007. i 2008. godine pre svetske ekonomske krize. Iako je dobit u 2017. 3,5 puta veća nego u 2016. godini, neto prihodi od kamata u celom sektoru su smanjeni u odnosu na prethodnu godinu za jedan odsto ili skoro 10 miliona evra usled pada kamatnih stopa prošle godine. S druge strane, manje prihode od kamata nadoknadilo je povećanje prihoda od naknada i provizija koji su u neto iznosu dostigli 310 miliona evra, što je za 13,5 miliona evra više nego u 2016. I mada su ova dva najvažnija prihoda za banke, oni ipak ne objašnjavaju ovoliki rast dobiti. Objašnjenje leži u otpisima, odnosno ispravkama vrednosti loših kredita koji su u prošloj godini bili daleko manji nego u prethodne dve godine. U 2017. godini banke su ukupno ispravile vrednost oko 61 miliona evra NPL-ova, dok su prošle godine rashodi po ovom osnovu iznosili 330 miliona evra, a 2015. skoro 500 miliona evra. Ovo se naravno odrazilo i na procenat nenaplativih kredita koji je smanjen za oko šest procentnih poena tokom 2017. na oko 11 odsto. Banke su u prošloj godini otpisale oko 102 milijarde dinara vredne kredite kojima je već u potpunosti ispravljena vrednost pa se u narednim godinama mogu očekivati čak i prihodi banaka ako uspeju da naplate nešto od toga.

Značajnu stavku kod nekih banaka predstavljali su i prihodi koji se knjiže kao ostali poslovni prihodi. Tu je prednjačila AIK banka koja je prihodovala čak devet milijardi dinara i to pre svega prihoda od prodaje portfolija kredita Alfa banke (koju je banka preuzela prošle godine) Sosijete ženeralu.

AIK banka u vlasništvu MK grupe je po prvi put prošle godine bila banka sa najvećim profitom u bankarskom sektoru sa dobiti pre oporezivanja od 12,08 milijardi dinara ili skoro 100 miliona evra. To je za 7,7 milijardi dinara (2,8 puta) veći profit nego što je ova banka ostvarila u 2016. godini. U istom periodu banka je povećala aktivu za 25 milijardi dinara (14 odsto) i to mahom povećanjem iznosa odobrenih kredita. AIK banka je ostvarila prinos na ukupnu aktivu od 5,8 odsto, dok je prosek celog sektora 1,8 odsto. Prinos na kapital ove banke je u prošloj godini iznosio 19,75 odsto dok je prinos na kapital sektora bio 9,5 odsto. Ipak treba reći da se radi o nerevidiranim bilansima, a i da je NBS bila u kontroli banke nakon čega je u januaru povukla saglasnost na akviziciju Gorenjske banke od strane AIK banke.

Na drugom mestu po visini profita našla se Inteza sa profitom pre poreza od 11,8 milijardi dinara, što je za 1,9 milijardi dinara više nego prethodne godine. Ova banka je i dalje najveća banka na tržištu sa tržišnim učešćem od 16,7 odsto i aktivom od preko 500 milijardi dinara. Inteza je takođe najveća i po visini kapitala koji iznosi oko milijardu evra.

Na spisak profitabilnih banaka prošle godine vratila se i Komercijalna banka nakon dve godine gubitaka (od ukupno 14,3 milijarde dinara) sa dobiti od 8,1 milijardu dinara. Neto prihodi od kamata ove banke su smanjeni za milijardu dinara, dok su prihodi od naknada povećani za 200 miliona, ali za razliku od 2015. i 2016. kada je ukupno otpisano 28 milijardi dinara loših kredita u prošloj godini toga nije bilo, već je banka čak i imala neto prihod po ovom osnovu od nekih 17 miliona dinara. Inače najveća banka sa državnim vlasništvom koji država sprema za prodaju je prošle godine smanjila aktivu za oko 30 milijardi dinara.

Na četvrtom mestu po visini dobiti bila je Unikredit banka sa 6,63 milijarde, dok je na petom mestu završila Rajfajzen banka sa 6,62 milijarde dinara. Značajan profit ostvarila je i Sosijete ženeral banka sa šest milijardi dinara. Ovih šest banaka je zajedno ostvarilo dobit od čak 51 milijardu dinara dok su ostale 23 banke zajedno imale profit od desetak milijardi dinara. Treba reći da se i Poštanska banka nakon gubitka 2016. godine vratila u plus sa 3,8 milijardi dinara.

U toku 2017. godine sedam banaka je zabeležilo gubitke od ukupno 5,2 milijarde dinara. Najveći gubitak je zabeležila Vojvođanska banka od dve milijarde dinara, što se poklapa sa ispravkama vrednosti loših kredita od 2,2 milijarde dinara. Inače ovu banku je prošle godine kupila mađarska OTP banka od grčke NBG banke za 125 miliona evra. Inače i OTP banka je prošle godine zabeležila gubitak od pola miliona dinara. Gubitak od milijardu dinara je zabeležila i Telenor banka za čije je preuzimanje od strane bugarskog Stiks fonda NBS odbila da da saglasnost krajem prošle godine.