Foto: FoNet/Aleksandar LevajkovićDirektor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Srbije Miladin Kovačević rekao je danas da je manji pad broja zaposlenih, prema Anketi o radnoj snazi, na prelazu iz 2018. godine u 2019. od 6.900 incident jer je i na prelazu iz 2016. u 2017. i iz 2017. u 2018. godinu broj zaposlenih smanjen za više od 60.000.
On je u odgovoru saradnici Fondacije Centar za demokratiju Sariti Bradaš na njen zahtev u tekstu objavljenom na sajtu Bete, 12. juna da objasni zašto je višestruko smanjen broj zaposlenih na prelazu iz 2019. godine u 2020. u odnosu na isti period godinu dana ranije, rekao da se „to dešava od 2016. godine sa izuzetkom kraja perioda prelaska iz 2018. godine u 2019.
„Ponoviću da je broj zaposlenih, prema Anketi o radnoj snazi, smanjen za preko 60.000, ne samo na prelazu iz 2019. u 2020. godinu, već i na prelazu iz 2016. u 2017. i iz 2017. u 2018. godinu“, naveo je Kovačević.
Dodao je da je kasnije tokom tih godina zaposlenost nastavljala s rastom „započetim još 2014. godine“.
U tom smislu, neznatnu promenu u broju zaposlenih na prelazu iz 2018. u 2019. godinu (6.900) možemo smatrati incidentnom i pripisati boljim vremenskim uslovima za poljoprivredne radove početkom prošle godine u odnosu na ovu i prethodne godine.
Osim toga, RZS je, kako je naveo Kovačević i u saopštenju „Anketa o radnoj snazi, prvi kvartal 2020“ već izneo tumačenje da su promene na tržištu rada u prvom kvartalu 2020. u odnosu na četvrti kvartal 2019. godine – delimično uzrokovane pandemijom a delimično uticajem sezone.
„Mora se imati u vidu da Anketa o radnoj snazi nije ni popis ni evidencija, već da se sprovodi na ograničenom uzorku, i svi podaci koji proizilaze iz Ankete predstavljaju ocenu populacije, na nivou preciznosti definisanom standardima teorije uzorka“, objasnio je Kovačević.
On je odbacio dilemu Bradaš da li je RZS uvođenjem nedeljnog praćenja registrovane zaposlenosti, na osnovu podataka iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i Statističkog poslovnog registra, prekršio načelo javnosti i istovremene dostupnosti podataka svim korisnicima.
„Moj odgovor na to pitanje je da to što RZS učestvuje u kreiranju politika i mera, nije pitanje zvaničnog programa statističkih istraživanja i objavljivanja podataka, već posebnih ad hoc istraživanja i analitike za svrhe donošenja određenih politika i mera – u konkretnom slučaju za potrebe donošenja mera za ublažavanje posledica pandemije i monitoringa efekata tih mera“, naveo je Kovačević.
Istakao je da „nedeljno praćenje registrovane zaposlenosti nije deo redovnog programa zvanične statistike niti je deo kalendara objavljivanja statističkih podataka, pa samim tim nema govora o kršenju principa navedenih u Zakonu o zvaničnoj statistici i evropskom Кodeksu prakse zvanične statistike“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
