Kovačević: Srbiji potrebnije direktne strane investicije, nego zaduživanje kod DFC

On je za Betu rekao da se DFC, kako se navodi u osnivačkom aktu, bavi i ulaganjem kapitala i podsticanjem razvoja privatnog sektora, i sličan je Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) Svetske banke, ali nije međunarodna korporacija nego samo američka.

Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Ričard Grenel i premijerka Srbije Ana Brnabić su juče u Beogradu simbolično otvorili kancelariju DFC koja će biti zadužena za kreditiranje projekata na Zapadnom Balkanu. Osnova za to je dogovor Srbije i Kosova, potpisan u Vašingtonu 4. septembra o normalizaciji ekonomskih odnosa.

„Zanimljivo je da ni jedan političar nije pominjao da DFC može i da ulaže svoj kapital u projekte, a upravo bi dokapitalizacije nekih naših kompanija bile lekovite i za njihovo reorganizovanje i spašavanje od krize“, rekao je Kovačević.

Dodao je da je Srbija sve više zadužena, a da je nedavno finansijske obaveze povećala skupim zajmom od dve milijarde evra.

Deficit budžeta Srbije i dalje će, po rečima Kovačevića, rasti, a „time i javni inostrani dug, a bio bi lakši domaći dug, u krizi koja će trajati“.

I sa zaduživanjem u dolarima, kako je rekao, država mora biti pažljiva, je su izvoz i naplata u dolarima, „tanji“ nego u evrima.

„Trgovinski odnosi sa SAD nisu mnogo veći od onih s Kosovom, pa sam očekivao da se čvsto dogovori na neće biti više zabrana, i da je nešto jasniji plan ‘mini-Šengena’ i slobodnog kretanja robe, usluga kapitala i ljudi“, rekao je Kovačević, komentarišući potpisani dogovor iz Vašingtona.

Američkoj strani je, kako je rekao, naravno draže kreditiranje, izvoz njene opreme i zapošljavanje njihovih kompanija, radi povećanja svog bruto domaćeg proizvoda (BDP).

„I Srbiji jako treba rast BDP-a pošto nam jenjava izvoz, raste uvoz i inostrani dug“, rekao je Kovačević.

Istakao je da je „dobro sve što se kod nas novo otvori, jer će ti službenici (DFC), na kraju krajeva, biti dobri gosti domaćih restorana, kupovaće više nego mi i podizati nam potrošnju“.

„Ta kancelarija (DFC) u Beogradu može privući i poneki privatni projekat iz bilo koje zemlje, možda i pre nego iz SAD“, ocenio je Kovačević.

U SAD je privatni sektor, prema njegovim rečima, „manje poslušan“ prema „porukama iz Vašingtona“.

Srbija, kako je rekao, mora biti bogatija poslovnim idejama i tražiti strane partnere, „što njen ekonomski sitem nedovoljno radi“.

Kovačević je ocenio da Srbija brže treba da stvara ambijent za investicije i podstiče poslovanje, prizivajući sufinansijere, a „ne da nam drugi nude izgradnju autoputeva i železnice prema Kosovu“.

„Potrebno je da se u Srbiji još više asfaltira i rekonstruiše puteva, i investira u efikasniji saobraćaj, što koristi uspešnijem poslovanju domaćih preduzeća“, rekao je Kovačević.

Umesto političkih odluka, Srbija, kako je rekao, „mora profesionalnije i uspešnije da planira, projektuje, ugovara i finansira krupne projekte, kako to odavno radi privatni sektor“.