List Danas zatražio je prekjuče podatke o svim preduzećima koja su od Fonda za razvoj dobila kredite tokom 2011. i 2010. godine, uključujući i iznose, kamate, rokove plaćanja i razlog za davanje kredita. Danas je zahtev poslao nakon što je od Fonda dobio podatke za 2012. godinu iz kojih se vidi da Fond odobrava ogromna sredstva propalim državnim preduzećima, tajkunima, firmama čiji su vlasnici varali svoje ranije kreditore zbog čega su završili u zatvoru, bivšim političarima i drugima koji se teško uklapaju u ideal podrške privrednom razvoju Srbije i razvoju malih i srednjih preduzeća, koji je načelno u biti ove institucije.
Tekst u kojem razotkrivamo ove transakcije objavili smo u jučerašnjem broju i odmah nakon toga usledio je odgovor Fonda: Ako hoćemo podatke za 2010. i 2011., moraćemo da ih platimo. I to bukvalno.
Direktorka Fonda Slađana Backović, pozivajući se na „enorman broj podataka“ koje smo tražili, a čije prikupljanje „iziskuje vreme potrebno za njihovo objedinjavanje i svakako, podrazumeva određene izdatke“, od Danasa traži da za informacije plati „u skladu sa Uredbom o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojim se nalaze informacije od javnog značaja“ i u dopisu nam dostavlja broj računa Fonda.
U pismu se još navodi da naplaćivanje troškova „nije manir“ Fonda i da to „do sada nismo praktikovali“, ali ako Danas ostaje pri tome da traži i podatke za 2011. i 2010. moraće da plati.
Nekoliko je problema sa ovim stavom Fonda, a prvi među njima je da je protivzakonit. Naime, članom 17 Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koji se bavi pitanjem naknade, jasno je utvrđeno da su „od obaveze plaćanja naknade … oslobođeni novinari, kada kopiju dokumenta zahtevaju radi obavljanja svog poziva“. Ova odredba nije u zakon ubačena slučajno, već upravo kako bi se sprečilo da državni organi pomoću naknade pokušaju da spreče medije da dođu do potrebnih podataka i kako bi se obezbedilo pravo javnosti na kontrolu rada državnih institucija, kakva je i sam Fond.
Drugo, očekivalo bi se da podatke koje Danas traži Fond već ima spremne za svoje sopstvene potrebe. Objedinjeni podaci o tome kome su odobreni krediti, pod kojim uslovima i da li ih klijenti vraćaju uredno, neophodni su samom Fondu da bi mogao da kontroliše sopstveno poslovanje, da bi znao kome daje novac i u koje svrhe.
Iznenađujuće je da Fond uopšte ne vodi spisak firmi kojima je odobrio kredite, već ovakve fundamentalne izveštaje pravi tek sada, kada mu ih je Danas zatražio.
Na kraju, u Fondu kažu da bi bilo celishodno kada bi Danas mogao da taksativno navede za koje privredne subjekte su mu potrebni podaci. Iako je razumljivo da bi to možda olakšalo posao Fondu, to nije moguće, jer upravo dobijanjem spiska nastojimo da utvrdimo koje su firme dobile kredite, što znači da konačan spisak preduzeća za koje smo zainteresovani ne može da bude unapred definisan.
U Ministarstvu iznenađeni zahtevom
Da novinari nisu dužni da plaćaju za dobijanje informacija od javnog značaja, kada podatke traže radi obavljanja svog posla, juče su nam potvrdili i u kabinetu poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, precizirajući da je to definisano već pomenutim članom 17 Zakona o pristupu informacijama. I u Ministarstvu finansija i privrede, pod čijim okriljem sada posluje Fond za razvoj, bili su iznenađeni odgovorom koji je Danas dobio iz te institucije, jer i sami često dobijaju zahteve u kojima im mediji traže obimne odgovore i dokumentaciju, ali ističu da novinari na to imaju i pravo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
