Foto: V. G.Grad Kragujevac je u budžetu za 2023. godinu za subvencije javno komunalnim preduzećima i privrednim društvima, čiji je osnivač, opredelio 776 miliona dinara.
Skoro polovina tog novca, 375 miliona, namenjena je sportu, odnosno, preduzećima koja u svom imenu nose naziv Radnički.
Kao i svake godine od osnivanja 2019, Sportsko-poslovno društvo Radnički dobiće od grada najveću subvenciju koja ove godine iznosi 275 miliona dinara.
Ovo sportsko društvo predstavlja svojevrsnu novotariju u Srbiji, jer je u njemu objedinjeno gazdovanje sportskim klubovima i infrastrukturom, pa se tako u okviru SPD Radnički takmiči čak sedam klubova, u četiri različita sporta.
Pored toga, SPD Radnički gazduje i brojnim infrastrukturnim objektima u gradu, kao što su otvoreni i zatvoreni bazen, jezero u Šumaricama, dve sportske hale, kuglana, Kreativni park.
Van ovog privrednog društva ostao je samo FK Radnički 1923, koji će, kao posebno, preduzeće, iz gradskog budžeta biti finansiran u 2023. godini sa 100 miliona dinara. Subvencije FK Radničkom su veće nego prethodnih godina, pa je recimo u odnosu na 2021. kada je ovo preduzeće iz budžeta dobilo 57 miliona dinara, taj iznos skoro udvostručen.
Od ostalih privrednih društava najveće subvencije će dobiti Centar za strna žita i razvoj sela, 61 milion i Radio televizija Kragujevac, 60 miliona dinara. Ovo će, inače, biti već sedma godina kako grad Kragujevac iz budžeta, a mimo zakona, finansira ovu medijsku kuću.
Radio televizija Kragujevac je jedan od dva medija u Srbiji, koji se još uvek nalazi u vlasništvu grada, iako je Zakon o javnom informisanju i medijima predvideo povlačenje države iz vlasništva nad medijima.
Finansiranje ove medijske kuće je izazvalo polemiku još prilikom predstavljanja budžeta za 2023. godinu, kada je od Nenada Stanišića, člana Gradskog veća za finansije, traženo da objasni zbog čega se ova televizija nezakonito finansira.
Stanišić je tada objasnio da privatizacija ove medijske kuće nije u rukama grada, već da treba da je sprovede Ministarstvo privrede, kao i da, sve dok je ona privredno društvo čiji je osnivač grad, novac za tu televiziju mora da bude predviđen u budžetu.
Subvencije ostalim privrednim društvima su na nivou prošlogodišnjih, pa će tako najmanje sredstava iz budžeta dobiti Biznis inovacioni centar i Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Šumadija, po 11 miliona, dok je za Šumadija sajam namenjeno 46,7 miliona dinara.
Pored privrednih društava, grad Kragujevac je subvencije namenio i javnim i javno komunalnim preduzećima u iznosu od 149,8 miliona dinara, na subvencije od komunalnih preduzeća ne računa samo JKP Vodovod i kanalizacija.
Ovo preduzeće subvencije nije imalo ni u prethodne dve godine, ali je zato tokom 2022. poskupelo cenu svojih usluga za 20 odsto, a u 2020, za čak 35 odsto.
Poslednje poskupljanje rukovodstvo je opravdalo rastom cena energenata, električne energije, hemikalija i materijala za održavanje.
Od 1. januara 2023. cene usluga povećalo je i JKP Šumadija, ali to im ne smeta da računaju i na novac iz gradskog budžeta.
Ovo preduzeće, koje u svojoj nadležnosti ima sektor parkiranja, čistoće, gradskih grobalja, pijaca, zelenila i javnog transporta, u ovoj godini dobiće 36 miliona gradske pomoći.
Zanimljivo je i da je 23,8 miliona opredeđeno za JKP Niskogradnja, koje već godinama postoji samo na papiru, a delatnosti ovog preduzeća je preuzelo JKP Šumadija.
Najveće subvnecije u ovom sektoru dobiće Javno stambeno preduzeće, 72 miliona dinara, isto koliko su dobili i prethodne godine. Subvencije koje je ovo preduzeće dobilo 2022. bile su za četiri odsto veće od sredstava koje je ono zaradilo od svojih usluga, odnosno naplate komunalija.
Takođe, grad je potvrdio odluku koju je doneo Nadzorni odbor ovog preduzeća da se ono dugoročno zaduži za 169,5 miliona dinara. Dug ima rok dospeća dve godine, a preduzeće se zadužuje kako bi isplatilo dugovanja prema kragujevačkoj Energetici.
Upravo su ovolike subvencije i jedan od glavnih razloga zbog kojih je Kragujevac godinama nailazio na na kritiku Državne revizorske institucije, jer se novac iz subvencija uglavnom koriso za pokrivanje zaostalih dugovanja za struju, grejanje, neplaćene poroze i doprinose, isplatu zarada i gubitka preduzeća, umesto na unapređenje infrastrukture i usluga komunalnih preduzeća.
Da su ovakve ocene ispravne pokazuju i izveštaji o radu kragujevačkih preduzeća u kojima se vidi da su subvencije najčešće korišćenje za isplatu zarada i plaćanje dobavljačima.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
