Kragujevac: U znaku preispitivanja privatizacija

Radnici privatizovanog građevinskog preduzeća „Ratko Mitrović” su svoje jednomesečne proteste, tokom kojih su deset dana štrajkovali glađu, privremeno obustavili krajem prošle nedelje, kada im je iz gradske kase isplaćena jednokratna pomoć od po 30.000 dinara.

Predsednik sindikata u toj firmi Predrag Radović, kaže za Forum da će zaposleni ostati u pripravnosti i narednih nedelja, jer i dalje zahtevaju isplatu zaostalih zarada za više od dve godine, zatim uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, te proširenje istrage nadležnih protiv već uhapšenih vlasnika i direktora „Ratka Mitrovića” i firme „Neimar 1985”, Dragoljuba Pantića, njegovog sina Jovana (Pantića) i Mesada Husaka, čijim mahinacijama je „Ratko Mitrović”, 19. marta, gurnut u stečaj, a radnici ostali bez ičega. Pobunjeni građevinari traže i da se u istrazi utvrdi ko je Dragoljubu Pantiću omogućavao da tri godine posluje kršeći zakone i propise i ne plaća poreze i doprinose.

Istoga dana kad su se građevinari privremeno primirili, ponovo su se pobunili zaposleni u Centru za strna žita, čija je dugogodišnja finansijsko-poslovna agonija sve dublja. Radnici Centra prošlog četvrtka zaposeli su prostorije Šumadijskog okruga, iz kojih, poručuju, neće izaći sve dok u Kragujevac ne dođe ministar prosvete i nauke Žarko Obradović ili neko od njegovih saradnika, kako bi bili nastavljeni pregovori o rešavanju statusa Centra, odnosno o tome da Grad Kragujevac preuzme vlasništvo nad tom ustanovom.

Zaposleni u Centru obavestili su ministra i optužili ga da je najodgovorniji za propadanje te ustanove. „Ne pokazujte više osionost vlasti, jer vlast nije večna. Podržite naš plan za opstanak i oporavak Centra koji nam je potreban, mi ne tražimo novac, mi tražimo pravo na rad, koje možemo da ostvarimo tako što ćemo sačuvati našu ustanovu, koja postoji već 114 godina, poručili su, uoči prvomajskih praznika, radnici Centra za strna žita.

Komentarišući proteste radnika „Ratka Mitrovića” predsednik SSS u Kragujevcu Jugoslav Ristić kaže da je situacija u toj firmi još jedan dokaz neuspešnih privatizacija u Srbiji, „što ima sve katastrofalnije posledice po čitavo društvo, jer smo ostali bez kompletne industrije, čime su na stotine hiljada radnika i njihove porodice širom Srbije dovedeni na ivicu egzistencije”.

– Propašću industrije i uništavanjem sopstvene tehnologije i znanja ostali smo bez mogućnosti masovnog zapošljavanja, te su naši radnici sada prinuđeni da budu jeftina radna snaga kod inostranih investitora, a koji se, zbog nepostojanja pravne države, još uvek teško odlučuju za dolazak u Srbiju. Agonija Centra za strna žita klasičan je primer totalne nebrige neodgovorne države. Nije tačno da je svaka država loš vlasnik, već je tačno da je samo loša država loš vlasnik, smatra Ristić.

Član kragujevačkog Gradskog veća za privredu i privatizaciju mr Vlada Vučković tvrdi, takođe, da se, i na primeru nekada uspešnog „Ratka Mitrovića”, nedvosmisleno vidi da je u Srbiji primenjen loš koncept privatizacije, koji rezultira propašću brojnih firmi.

– Ključna greška napravljena je u tome što u zakonskim aktima o privatizaciji nema odredbe o referentnom kupcu, odnosno o tome da firme koje se privatizuju mogu da kupe samo investitori ili kompanije iz iste branše, čime bi bila sačuvana mnoga privatizovana preduzeća. Kod nas su, međutim, firme prodavane svakome ko je hteo da ih kupi, bez provere stvarnih namera i porekla kapitala kupca, te smo tako i došli u situaciju da je u Srbiji poništeno čak 660 privatizacija, ističe Vučković

Bez renomea nema uspeha

U gradskoj upravi ističu da ima i brojnih primera uspešnih privatizacija. Uspele su uglavnom one gde su učestvovale jake inostrane kompanije. Jedan od takvih primera je preduzeće „Zastava mašine”, koju je, svojevremeno, kupila multinacionalna kompanija, sa sedištem u Oslu, „Rapp Marine Groop”. U „Zastavi Rapp Marine”, kako se ta fabrika danas zove, poslednjih godina uspešno se proizvode delovi za tankere i naftne platforme. Najuspešnija promena vlasničke strukture nekog preduzeća svakako je ona koja se odnosi na nekadašnju Zastavinu Fabriku automobila, koju je, u jesen 2008, većinski preuzeo Fijat. Sredinom ovog meseca otvorena je kompanija Fijat automobili Srbija, trenutno najsavremenija fabrika automobila na svetu i najmoderniji i najveći industrijski kompleks u jugoistočnoj Evropi, koji će, bez ikakve dileme, s projektovanom proizvodnjom od 300.000 vozila godišnje, u dogledno vreme postati novi motor industrijskog i privrednog razvoja cele Srbije.