Krah privrede umesto privrednog čuda

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Tu fabriku je, krajem prošle godine, kupio konzorcijum radnika, koji još čekaju zvaničnu potvrdu o vlasništvu nad kupljenim preduzećem. Činjenica da će deo poslova ugašene Agencije za privatizaciju „preći u nasledstvo“ Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika nedvosmisleno, smatraju upućeni, najavljuje sudbinu preduzeća, čije se rešavanje statusa privodi kraju, svedočeći o slomu srpske privrede, pre svega metalskog kompleksa. Tome u prilog i informacija da su se gotova sva, od ukupno 500 društvenih preduzeća u restrukturiranju, čiji je status trebalo da bude rešen kroz proces privatizacije, suočila sa predstečajnim postupcima, stečajem ili bankrotom. Takva sudbina, bar privremeno, zaobišla je deset preduzeća, među kojima su i RTB Bor, Galenika, Resavica, Kablovi…, koja će, odlukom Vlade, biti zaštićena od poverilaca do 31. maja ove godine. Stečajni postupak, pored ostalih, pokrenut je u beogradskim preduzećima IMT, IMR, delovima Prve petoletke, kruševačkom 14. oktobru, Fabrici reznog alata u Čačku…, dok su, recimo, Metal sistemi završili u bankrotu.

Doduše, mnogima od tih preduzeća i nije bilo spasa, ali je bilo i onih koja su, da je bilo volje i znanja, pre svega u Vladi i nadležnim institucijama, mogla da izbegnu najgori scenario. U nedefinisanom statusu su, pored ostalih, i onih sedam fabrika (Grupa Zastava vozila, FAP u Priboju, Prva iskra u Bariču, deo Prve petoletke…), kojima je period zaštite od poverilaca skraćen za pet meseci i za koje je ministar privrede Željko Sertić najavio pokretanje stečajnih postupaka, „jer nema zainteresovanih za njihovu privatizaciju“. Po ukidanju zaštite od poverilaca, preduzećima iz ove grupe, Zastavi vozila, na primer, računi su blokirani, čime je ugroženo poslovanje i onim Zastavinim fabrikama koje imaju posla „preko glave“. U januaru, međutim, nijedna od ovih fabrika nije otišla u stečaj. Naprotiv, sve su i dalje „ni na nebu, ni na zemlji“, mahom bez radnika koji su uz nepovoljan socijalni program i bez isplaćenih zaostalih zarada, napustili radna mesta i „dobrovoljno“ završili na ulici. Za tu opciju se minule sedmice odlučilo i svih 146 radnika Jagodinske pivare. Prethodno je u Jagodinu od nadležnih stigla informacija da za tamošnju, nekada najpoznatiju srpsku fabriku piva ima zainteresovanih kupaca, ali da preduzeće, prethodno, mora da ode u stečaj!?

Da je reč o surovoj realnosti na to ukazuje i činjenica da gotovo sva preduzeća u kojima je pokrenut stečajni postupak nestaju sa privredne mape Srbije. Prema podacima Saveza samostalnih sindikata Srbije tek nešto više od pet odsto firmi u kojima je pokrenut stečaj uspe da preživi taj postupak koji, uzgred, može da traje godinama, i koji niko ne kontroliše, te je bogomdan za svakovrsne malverzacije. O sudbini radnika fabrika koje su bankrotirale, ili su u stečaju, i koji su izbačeni na ulicu, mahom bez isplaćenih zarada i povezanog radnog staža, najbolje svedoče protesti niških trudbenika, koji plaču pred TV kamerama tvrdeći da više nemaju novca ni za najelementarnije potrebe. U istom položaju su i njihove kolege iz kraljevačkog Magnohroma koji su, početkom minule sedmice, ušli u prostorije Skupštine grada, zahtevajući isplatu neisplaćenih zarada, ali i dodelu jednokratne novčane pomoći od po 5.000 dinara, jer više nemaju od čega da žive. Tako je država, kojoj preti privredno čudo, od radnika, nekada jedne od najznačajnijih srpskih fabrika, napravila ljude koji mole za milostinju. Istovremeno, od radnika kragujevačke fabrike Metal sistemi traži da plate porez na zarade veće od 25.000 dinara, i to za plate koje im nisu ni isplaćene, pošto bivši radnici Metal sistema, od avgusta 2014. do pokretanja stečaja, u junu prošle godine, nisu primili „ni cvonjka“.

Rešenje se ne nazire ni za one fabrike koje imaju posla i potencijalne kupce. U takvoj je situaciji Zastava INPRO, koja ne samo da ima posla, već i kupca, reč je o najvećem proizvođaču priključnih vozila u Evropi, francuskoj firmi TRIGANO. Država, međutim, ne ume, ili ne želi, da pomogne da INPRO, zakupljeni pogon Zastave oružja, uknjiži kao svoju nepokretnu imovinu, čime bi se INPRU omogućila promena vlasničke strukture i nastavak saradnje sa Francuzima, a fabrici oružja novac za investicije u nove proizvodne hale. Na sve dužem štapu je, reklo bi se, i stvaranje svojevrsnog konzorcijuma za proizvodnju neborbenog vojnog vozila, koje bi činili Zastava kamioni, FAP i 14. oktobar. Sada se, prema nezvaničnim informacijama, razgovara o tome da se samo fabrika kamiona u Kragujevcu registruje kao firma za proizvodnju tih vojnih vozila. Ministarstva odbrane i privrede navodno su saglasna sa tom idejom, ali je za njenu realizaciju neophodna odgovarajuća odluka Vlade. NJeni čelnici su, međutim, uveliko već u predizbornoj kampanji i teško da imaju vremena da se „bakću“ sudbinom nekadašnjih srpskih giganata, koji su otišli „pod led“. Uglavnom zbog velikih dugova, od kojih se najveći deo odnosi na neizmirene obaveze prema državi, a koje, gotovo je izvesno, nikad neće biti naplaćene, barem ne u celosti. Desetine hiljada radnika tih fabrika već su stekli status „socijalni slučaj“.

U rangu sa afričkim državama

Član rukovodstva Saveza samostalnih sindikata Srbije Jugoslav Ristić tvrdi da je zatvaranjem 500 preduzeća bez posla ostalo oko 50.000 radnika. Ističe, takođe, da je Srbija, po broju industrijskih radnika u odnosu na broj stanovnika, u rangu sa nerazvijenim afričkim državama. „Zatvaranje fabrika omogućile su izmene Zakona o privatizaciji kojima je, kao razlog za gašenje preduzeća, navedeno nepostojanje interesovanja kupca. To vam je kao kad automobil koji ste vratili sa auto pijace, jer nije bilo zainteresovanih kupaca, polijete benzinom i zapalite ga. Mislim da je zatiranje privrede namerno projektovani proces, sa ciljem da se od Srbije napravi zona jeftinog rada“, upozorava Ristić.

PRE { text-indent: 2.5cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }PRE.western { }PRE.cjk { font-family: „Droid Sans Fallback“,monospace; }PRE.ctl { font-family: „FreeSerif“,monospace; }P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }