Kraj Dajnersa u Srbiji?

Takođe, ne zna se ni šta će biti sa unapred plaćenim članarinama za Dajners kartice, mada je za očekivati da će teret ovih obaveza preuzeti Erste kard klub koji je u martu kupio operacije Dajners klub internešenala u Srbiji, CG i Makedoniji od prethodnog vlasnika, firme SKB kapital iz Luksemburga.

Upravo je novi vlasnik, Erste kard klub, koji je inače objedinio poslovanje Dajners karticama na svim tržištima bivše Jugoslavije, nakon transakcije uočio da službeni finansijski izveštaji Dajnersa ne odražavaju stvarno stanje poslovanja kompanije. Kako su saopštili, nepravilnosti u finansijskim izveštajima odnose se na utajene obaveze prema poveriocima, kao i na neispravno prikazivanje potraživanja od klijenata. ECC je naveo i da su podnete krivične prijave protiv bivših čelnih ljudi društva. Prethodno su ostavke podneli Obrad Sikimić, predsednik, i Nebojša Stanivuković, zamenik direktora Dajners internešenala.

Kako se ističe na internet strani DCIB, „za sada, nažalost, nije moguće predvideti koliko će dugo ovakvo stanje da traje i na koliko prodajnih mesta neće biti moguće korišćenje kartice“.

Istovremeno Dajners je pozvao svoje klijente da nastave da izmiruju obaveze po osnovu kupovine kreditnim karticama Dajnersa.

Koliko je „sakriveno“ obaveza Dajnersa nije poznato, ali su računi ove kompanije u blokadi za iznos od 414,8 miliona dinara, odnosno oko 3,3 miliona evra.

U Dajnersu navode da u ovom trenutku ne mogu da govore o konkretnim iznosima navedenih nepravilnosti, „ali možemo da potvrdimo da su oni značajni“.

Situacija sa Dajnersom neće posebno pogoditi finansijski sistem s obzirom na relativno malu veličinu kompanije – smatra Ismail Musabegović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji – osim što će izazvati neprijatnosti za klijente koji su plaćali ovom karticom, kao i za firme koje su izdavale robu kupcima koji su plaćali Dajnersom.

U odgovoru na upit Danasa iz DCIB su istakli da ukupna potraživanja od klijenata nisu javni podatak, kao i da ova kartičarska kuća ima ukupno 16.000 korisnika u Srbiji, dok ukupan broj kartica iznosi oko 20.000.

„Očigledno je da je Erste uradio loš ‘dju dilidžens’ prilikom kupovine. Analizom dokumentacije može se utvrditi poslovanje kompanije čak i ako su fingirani finansijski izveštaji ili ako su rađene nedozvoljene radnje. Trgovine će verovatno ukinuti plaćanje Dajners karticama, a kada se jednom naruši reputacija i izgubi poverenje, teško je ponovo privoliti ljude da koriste ove kartice“, ocenjuje Musabegović, dodajući da je tek skoro Dajners došao pod kontrolu NBS i da je i to problem.

Ovo potvrđuje i odgovor NBS koja ističe da je DCIB skoro pune 24 godine poslovao isključivo kao privredno društvo bez posebnih ovlašćenja i nadzora Narodne banke Srbije.

„Tek usvajanjem Zakona o platnim uslugama, čija je primena počela 1. oktobra 2015. godine, stvorene su pravne pretpostavke da se ova kompanija uvede u sistem nadzora, odnosno kontrole zakonitosti poslovanja, što je i urađeno nakon dobijanja dozvole Narodne banke Srbije, 11. februara 2016. godine“, ističu u NBS i dodaju da je „nakon uspostavljanja posredne kontrole odmah nakon dobijanja dozvole za rad, već u novembru 2016. NBS započela i neposrednu kontrolu poslovanja ove platne institucije i na osnovu prezentovane dokumentacije uočene su brojne nepravilnosti. Ovaj postupak još uvek nije formalno okončan i Narodna banka Srbije nije u mogućnosti da o konkretnim nepravilnostima i merama obavesti javnost u ovom trenutku“.

Dakle, Erste kard klub je kupio operacije Dajnersa u Srbiji u trenutku kada je on bio pod kontrolom NBS koja je već uočila određene nepravilnosti u poslovanju. Kako kažu u NBS, nakon promene vlasništva postale su vidljive nepravilnosti i gubici „koji su na bazi sada dostupnih informacija, prikrivani netačnim i, sudeći po sada raspoloživim informacijama, finansijskim izveštajima u čiju verodostojnost postoji sumnja“.

Inače, Erste kard klub, odnosno njegova hrvatska filijala koja je i kupila DCIB su 9. marta 2017. dokapitalizovali Dajners sa pola miliona evra, pa je kapital DCIB dostigao tri miliona evra. Dajners klub je u 2015. godini zabeležio gubitak od 83,7 miliona dinara, a 2014. su završili u minusu od 187,54 miliona dinara.

Inače, prilikom kupovine na rate Dajners karticom plaćala se provizija od 1,5 odsto po mesečnoj rati, pa je tako godišnja kamata iznosila 18 odsto. Takođe, mesečna provizija za održavanje kartice koštala je 330 dinara ili 3.000 dinara godišnje. To je u slučaju standard kartice, dok je godišnja članarina za ekskluziv karticu koštala 300 evra.

Plaćala se i provizija od 1,5 do tri odsto po transakciji, a prilikom podizanja novca sa bankomata čak šest odsto.

Afera Dajners i u Sloveniji

U maju 2013. godine Narodna banka Slovenije je obustavila korišćenje Dajners kartica, a nakon istrage u zatvoru je ubrzo završio vlasnik franšize i jedan od najbogatijih Slovenaca Tomaž Lovše. On je optužen, a početkom 2016. je i priznao u nagodbi sa tužilaštvom, da je oko devet miliona evra koje je trebalo da plati trgovcima izvukao iz kompanije preko svojih povezanih preduzeća osnovanih na Devičanskim ostrvima. Inače njegova kaucija za puštanje na slobodu od milion evra je oborila rekord u Sloveniji. Imovina Lovšea je pre ove afere procenjivana na 40 miliona evra, a iz zatvora je više puta poručivao da je, zapravo, pritvoren kako bi se sprečila prodaja Merkatora koncernu Agrokor kom je bio neformalni savetnik.