Kraj jeftine energije u Evropi: Da li nas čeka najneizvesnija zima još od Drugog svetskog rata?

Domaćinstvima stižu sve viši računi za struju i grejanje, a i privreda je sve ugroženija sa preduzećima na ivici bankrota, zbog čega preti recesija.

Tako su računi nemačkim domaćinstvima povećani za 62 odsto, prenosi Rojters. Istovremeno, pogođena je energetski intenzivna industrija, pre svega amonijaka čija je proizvodnja smanjena za dve trećine u Evropi, a bez koje nema mineralnih đubriva za poljoprivredu. Zbog toga se strahuje od deindustrijalizacije, odnosno preseljenja evropskih preduzeća u druge delove sveta gde je energija mnogo jeftinija, piše Radio Slobodna Evropa.

Članice EU nastoje da pomognu subvencijama domaćinstva, pre svega najsiromašnija, i privredu. Međutim, pitanje je koliko ima prostora za takve poteze dugoročno zbog iscrpljenosti državnih budžeta usled obilatih intervencija tokom pandemije, zatim rasta inflacije i preteće recesije.

Strah od nestašice gasa u Evropi

Trenutni pad cena gasa zbog toplog vremena i neuobičajeno puni rezervoari ovim energentom od skoro 94 odsto na nivou EU, ne bi smeo da zavara, upozoravaju evropski zvaničnici. Tako je predsedavajući, češki ministar industrije Jozef Sikela rekao da je ograničenje EU i dalje potrebno u cilju zaštite od bilo kakvih budućih skokova cena. „Igra nije gotova“, dodao je on.

Članice evropskog bloka su nedeljama raspravljale o ograničavanju cena gasa, s tim što su neke podržale tu ideju kao način da se zaustave poskupljenja izazvane naglim padom isporuka ovog energenta iz Rusije, dok su se druge tome protivile, pre svega Nemačka i Holandija.

Pre rata u Ukrajini, EU je uvozila 40 odsto gasa iz Rusije, a sada svega 8 procenata.

Ministri energetike uspeli su u utorak tek da se načelno dogovore o neophodnosti donošenja zajedničkih mera, te da održe još jedan sastanak krajem novembra, četvrti po redu od jula, na kojem bi se usvojila, između ostalog, i pravila za zajedničku kupovine gasa.

Ipak, Sikela smatra da postoji konsenzus da se članice EU usredsrede na zajedničku kupovinu gasa u cilju izbegavanja međusobnog nadmetanja u njegovoj nabavci. Međutim, očito prevladavaju nacionalni interesi koji proizilaze i iz različitih okolnosti, jer su neke zemlje veoma zavisne od uvoza ruskog gasa, pre svega Nemačka oko 55 odsto.

Istovremeno, zemlje poput Španije se snabdevaju iz drugih izvora, u prvom redu tečnim gasom iz Alžira, SAD, a iz Rusije 14 procenata.

Njegova nestašica izaziva i rast cena struje. Naime, oko 20 odsto električne energije u EU se proizvodi iz gasa.

Od astronomske do negativne cene gasa

Situacija je krajem leta bila dramatična jer je cena gasa krajem avgusta i početkom septembra dostizala skoro 4.000 dolara za hiljadu kubnih metara ili više od 300 dolara po megavatsatu, što je uvećanje od 20 puta u odnosu na 2020. godinu. Istovremeno, struja je poskupela 8 puta.

Uprkos smanjenju zaliha ruskog gasovoda, holandski indeks, koji služi za obračun evropskog prometa gasa, pao je krajem oktobra za buduće kupovine (futures) za više od 70 odsto otkako je dostigao najviši nivo u avgustu – na oko 100 evra po megavat satu i na najnižem je nivou od sredine juna, prenosi Rojters (Reuters).

Štaviše, pred kraj oktobra u jednom trenutku cene za trenutnu prodaju (spot) su bile u minusu za 16 dolara. Toliko su dobavljači bili spremni da plate svakome ko je želeo da ga kupi, kako bi se rešili zaliha i smanjili troškove, što je bio neverovatan obrt.

Feliks But (Felix Booth), jedan od rukovodilaca analitičke kompanije Vorteks (Vortex), rekao je za CNN Business da čak 35 tankera sa tečnim gasom pluta u blizini ili plovi veoma sporo prema lukama u severozapadnoj Evropi i na Iberijskom poluostrvu zbog nedostatka terminala za skladištenje.

Tim brodovima će „verovatno trebati još mesec dana da udome tovar (LNG)“, kazao je But.

Oni zajedno prevoze tečni gas u vrednosti od 2 milijarde dolara, navodi Argus Media, kompanija za analizu energetskog tržišta.

U međuvremenu, nedostatak kopnenih terminala evropske zemlje nastoje da nadoknade nabavkom plutajućih (FSRU). Tako je Nemačka izdvojila više od 3 milijarde evra za nabavku pet plutajućih terminala kapaciteta od 25 milijardi kubnih metara, od toga će dva biti u funkciji već ove zime.

Osim pojačanog snabdevanja tečnim gasom, na pad njegove cene u Evropi uticalo je i veoma toplo vreme. Iako je zimska sezona počela početkom oktobra, kada potražnja za grejanjem obično raste, temperatura je viša nego što je uobičajeno za ovo doba godine, zbog čega je smanjena tražnja.

„U zemljama kao što su Italija, Španija, Francuska, vidimo da su temperature i potrošnja gasa bliže nivoima iz avgusta i početkom septembra“, rekao je za CNN Masimo (Massimo) Di Odoardo iz Vud Mekenzi (Wood Mackenzie), kompanije za analitiku energetike.

„Čak i u nordijskim zemljama, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, potrošnja je daleko ispod proseka za ovo doba godine“, dodao je on.

Evropska unija je takođe premašila cilj za dopunu skladišta gasa od 80 odsto do 1. novembra. Kapaciteti su trenutno popunjeni sa 93 odsto, u poređenju sa 77 odsto u ovo doba prošle godine, pokazuju podaci Gas Infrastructure Europe.

Uz to, vetar je veoma snažan, pa raste proizvodnja u vetroelektranama, zbog čega se smanjuje potražnja za gasom.

U međuvremenu, u strahu od nestašica, domaćinstva i privreda štede gas, pa je smanjena njegova potrošnja. Sve je to doprinelo da cena ovog energenta padne na 50 evra za megavatsat za spot kupovinu još kada je Rusija obustavila isporuke Severnim tokom 1.

Cena za kupovinu za mesec dana unapred je 100 evra, a za isporuke u narednih 12 meseci su sa više od 340 evra, krajem avgusta, pale na 123 evra.

Ipak, cena gasa je 126 odsto viša nego u ovo doba prošle godine za buduće kupovine (futures), prenosi CNN.

Više cene sledeće godine

Prema vremenskim prognozama, Evropa će i u naredne dve nedelje imati blaže temperature, prenosi Rojters. To će usporiti korišćenje rezervi gasa u skladištima.

Dugoročne prognoze pokazuju da će veći deo Evrope ove zime imati blaže od uobičajnih temperatura. Razlika između hladne i blage zime je oko 25 milijardi kubnih metara (bcm) ili 7-8 odsto ukupne potražnje za gasom u EU, ocenjuje Nikoline Bromander, analitičarki konsultantske kuće Rajstad Energi (Rystad Energy).

Ali analitičari upozoravaju da treba izbegavati osećaj samozadovoljstva.

Veća potražnja za LNG iz Azije u slučaju hladne zime, i bilo kakva kašnjenja u isporukama tečnog gasa, mogu uticati na cene.

„Jesmo li na sigurnom? Apsolutno ne. Iako je sada blaga temperatura, produžena hladnoća bi i dalje mogla dovesti do skoka cena pred kraj zime, ili zaista sledeće zime“, istakao je Tom Marzek-Manser (Marzec-Manser), šef analitike gasa u ICIS-u.

Uprkos smanjenju učešća ruskog gasa u snabdevanju Evropom, ona se može suočiti sa teškoćama sledećeg leta u popunjavanju skladišta za zimu.

Očekuje se da će cene dostići 150 evra po megavat-satu do kraja 2023. godine, rekao je Bil Vederbern (Bill Weatherburn), analitičar Capital Economics-a.

„Punjenje skladišta uoči sledeće zime zahtevaće od EU da uveze još više LNG-a, jer treba da nađe zamenu za izgubljeni uvoz ruskog gasa za celu godinu“, kazao je Vederbern za CNN.

Ceo tekst pročitajte na: Radio Slobodna Evropa.