Kraj zastoja u otplati kredita, a privredu problemi tek čekaju

Za nekoliko dana, tačnije naredne srede, ističe tromesečno stopiranje otplate kredita, što znači da će svi oni koji su polovinom marta odabrali tu opciju morati da počnu sa vraćanjem rata. Sa uvećanom ratom.

Iz Udruženja banaka Srbije pominje se opcija u kojoj bi bankama bilo ostavljeno da biraju kome bi moratorijum mogli da produže, kao što je to najavljeno u Crnoj Gori.

Međutim, onih 93 odsto od ukupnog broja zaduženih u privredi koji su se odlučili na ovo i 94 odsto od ukupnog broja građana koji su odabrali da ne plaćaju rate tri meseca ne veruju da će daljeg odlaganja biti.

Nisu, međutim, ni sigurni koliko bi dalje „zamrzavanje“ bilo isplativo.

Računica je jasna, svako ko ima kredit, a ratu nije platio prethodna tri meseca plaćaće više od onih koji nisu „pauzirali“.

Narodna banka Srbije je na jednom konkretnom primeru objasnila i koliko.

Radi se o kreditu od 500.000 dinara na sedam godina, uz kamatu od 9,82 odsto, koji je podignut februara 2018. Mesečna rata tog kredita je bila 8.631,85 dinara.

Onaj ko ovaj kredit nije plaćao tri meseca od srede će početi da vraća i to 311 dinara mesečno više. Tako će biti, kako je pojasnila NBS, do kraja isplate kredita, odnosno narednih pet godina.

Tri meseca koliko nisu plaćali na kraju će ih koštati nekih 18.657 dinara više nego one koji su vraćali kredit sve vreme. Banke su klijentima mogle da ponude još dve opcije, ali ova im je kao najpovoljnija prva ponuđena.

Među privrednicima za moratorijum su se opredeljivali uglavnom oni manji, a kako će i da li moći da vraćaju rate sada kada banke „odmrznu“ kredite Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca kaže da je teško predvideti.

„Biće različitih situacija u kojima će se nalaziti privrednici, neko će lakše neko teže da pregura sve, ali generalno gledano sigurno da će svi oni koji su bili na granici izdržljivosti biti izuzetno opterećeni“, ističe on i napominje da su mnogima prometi pali i da se mnogi nisu ni počeli oporavljati.

Teško je, kako kaže, prognozirati šta će se dešavati, jer situacija sa virusom izgleda gore nego što je bila, tako da nema mesta ni za optimizam da će posle tri meseca sada krenuti nešto na bolje. Atanacković kaže da našoj privredi preti produžena opasnost i podseća da je dobar deo, naročito uslužne delatnosti, samo stao.

„Pomoglo je što je privreda dobila pomoć u vidu minimalca za sve firme koje su to tražile, kao i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, i to je nekima značilo čak i ukupan prihod jer ništa nisu imali. To je bilo pozitivno, kao i ovo odlaganje plaćanja kredita, ali nemojmo da zaboravimo da će i jedno i drugo doći na naplatu“, napominje Nebojša Atanacković.

Kao i poslodavci, ni zaduženi građani ne veruju u produženje otplate, a predsednik Udruženja Efektiva Dejan Gavrilović kaže da je ako postoji plan da se to desi na isti način, bolje i da se ne produži.

„Ako će ga produžiti kao i do sada tako što će naplatiti duplu redovnu kamatu, onda bolje da ga ne produže“, kaže Gavrilović.

Moratorijum je loš, smatra on, jer je na netransparentan način predstavljen dužnicima.

„Građanima nije saopšteno na jasan način koliko će to da ih košta. Predstavljeno je kao neka olakšica i evo sada ćemo da vidimo 1. jula koliko će ta olakšica svakog dužnika da košta“, ističe Gavrilović. On ne sumnja da postoje oni koji su ostali bez posla ili kojima su smanjene plate a kojima je ovo kratkotrajno pomoglo. Većini, napominje, nije pomogla.

„Samo im je odmogla, jer će dosta da im poveća rate, naročito kod stambenih kredita gde će rate biti povećane za nekoliko evra mesečno, pa će dodatni troškovi zbog toga biti i 1.000 evra“, naglašava Gavrilović.

On kaže da je moratorijum za banke bio nova prilika da zarade, a da država ima mehanizme, ali nema volju ni snagu da se suprotstavi bankama na pravi način.