Od nekadašnjih kraljevačkih industrijskih giganata gotovo da ništa nije ostalo, a o ponovnoj industrijalizaciji, ili eufemistički rečeno, o reindustrijalizaciji malo ko razmišlja. Ipak, predstavnici sindikata veruju da, okupljeni oko ideje intenziviranja industrije, mogu da utiču da se promeni stav države.
– Prema mom mišljenju, a isto mišljenje deli većina članstva, država, ili barem lokalna samouprava, mora se stvoriti ambijent u kome bi se pospešivalo otvaranje novih i oživljavanje nekadašnjih fabrika. To znači pokretanje realnog sektora, a ne samo trgovine, ugostiteljstva i sličnih poslova i sektora. Stvaranje ambijenta ne podrazumeva samo davanje besplatnih lokacija za podizanje pogona, već bi trebalo da država i lokalna samouprava uzmu udeo u otvaranju fabrika, pa samim tim bi i oni imali i vlasništvo u određenom procentu i na taj način kontrolisali rad tako osnovane fabrike. Ako bi fabrika uspešno poslovala, svoj vlasnički deo bi mogli da prodaju i da taj novac dalje ulože u nove pogone. Da bi se realizovao taj pritisak na državu ili lokalnu samoupravu, potrebno je, pre svega, jedinstvo sindikata, kaže za Forum Aleksandar Ilić, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata za Kraljevo.
On tvrdi da lokalna vlast dosad nije imala sluha za potrebe sindikata i da je posrnulim preduzećima, na primer, i pre svega, „Magnohromu“ i „Fabrici vagona“, pružala samo moralnu podršku, pravdajući to činjenicom da nema ingerencije da na bilo koji način pomogne.
– Grad bi mogao da pomogne tako što bi se aktivno uključio u nalaženju partnera koji bi bili zainteresovani za rad i saradnju sa ovim fabrikama. Prema mom saznanju, „Magnohrom“ bi imao šanse s obzirom da se neki njegovi proizvodi još uvek traže, pa bi imao prolaz na tržištu. Ipak, moram da napomenem da je više puta pokušavano da se pronađe rešenje, ali su to bili usamljeni pokušaji pojedinih političkih lidera. Svi ti pokušaji su se na kraju svodili na jednokratnu pomoć – objašnjava Ilić.
Kao primer kako lokalna vlast i država mogu da pomognu realni sektor, Ilić navodi slučaj fabrike „Gibnjara“, koja i dan-danas radi i može sve svoje proizvode da plasira i proda na tržištu.
– Zaključili su i ugovor o isporuci proizvoda za prvu ugradnju u „Mercedes“ kamione. Međutim, postoji problem koji je ostavio bivši vlasnik, austrijska firma. Ako bi država pomogla „Gibnjari“ da plati dug za repromaterijal, koji i nije toliko veliki, ona bi mogla da stane na „svoje noge“ i da kasnije samostalno nastavi sa uspešnim radom. Država bi to mogla da učini imajući u vidu da je raskinut kupoprodajni ugovor, te je ona postavila zastupnika kapitala. Ona bi, dakle, sanirala dug fabrike i, kao većinski vlasnik, tražila novog strateškog partnera, zaključuje Ilić.
Nekadašnja velika kraljevačka uzdanica bila je i „Fabrika vagona Kraljevo“. Međutim, loša privatizacija značajno je uticala na poslovanje, te je, posle raskida kupoprodajnog ugovora, opet vraćena u vlasništvo države.
Direktor Boško Slavković objašnjava da bi najbolje rešenje bilo nova privatizacija fabrike, a za to, kako kaže, postoje zainteresovani kupci. Dok se to ne desi, Vlada je pokušala da opet pokrene ovo preduzeće tako što mu je poverila remont vagona za „Železnice Srbije“. Za narednu godinu već je ugovorena i nova isporuka 225 vagona. Ovaj posao je važan za Fabriku jer pruža sigurnost za oko 800 radnika. Iako plate kasne, posle više godina, ova firma će iz ove godine izaći sa isplaćenih 12 zarada.
– Pitanje privatizacije mora da se reši tokom 2013. godine. Biće bolnih rezova, ali fabrika će stati na svoje noge. Takođe, siguran sam, ona ponovo može da postane privredni pokretač Kraljeva – zaključuje Slavković.
Fabrike da zaposle po 10.000 ljudi
Aleksandar Ilić, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata za Kraljevo, smatra da ni u jednom gradu veličine Kraljeva nema sigurnosti, ako ne postoje fabrike koje upošljavaju po najmanje 10.000 ljudi. „Postojanje dve takve fabrike mogle bi da utiču na otvaranje malih i srednjih preduzeća koja bi svojom proizvodnjom pratila osnovnu proizvodnju u tim fabrikama“, kaže on.
U Magnohromu samo 300 zaposlenih
Ni kraljevački Magnohrom nije dobro prošao u tranziciji. Nekada je upošljavao oko 7.000 radnika, a danas ih je tek oko 300. Preduzeće je 2006. prodato firmi „Global stil“. Pošto privatizacija nije bila uspešna, kupoprodajni ugovor je raskinut 2007. Vlada Srbije je 2010. Magnohrom stavila na spisak preduzeća koja su u restrukturiranju. Danas je proizvodnja u Fabrici vatrostalnih materijala (FVM) i Fabrici elektrotermičkih proizvoda (FETP) jako mala, tačnije na nivou desetak procenata kapaciteta. Ipak, u Magnohromu se nadaju novim vlasnicima koji će biti bolji nego prethodni. FVM i FETP mogu uspešno da nastave rad, a pored toga i da se dalje razvijaju, smatraju u Magnohromu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
