Za deceniju smanjena površina pod navodnjavanjem: Šta je bilo sa arapskim kreditom od 100 miliona dolara?

U Srbiji je ove godine zbog suše značajno opao prinos voća i povrća, a i kvalitet roda je u velikoj meri upitan.

Poljoprivrednici su uglavnom prepušteni sami sebi i „gledanju u nebo“, kada će pasti kiša.

Kako je u svojim analizama naveo agroanalitičar Branislav Gulan, za jednu deceniju zbog suša u polјoprivredi Srbije izgublјeno je oko šest milijardi dolara.

On je naveo i da istraživanja pokazuju da će se ubuduće severni deo Evrope daviti u poplavama dok će se Mediteran i Balkan u narednim godinama redovno suočavati sa požarima i jakim sušama, koje će uništavati letinu i isušivati reke.

Od klimatskih promena, kako je naveo, ne možemo da pobegnemo, ali možemo da se adaptiramo na ove promene.

Da bi se rizik od suša izbegao i predupredio, poljoprivredne površine se navodnjavaju i tako se kulturama obezbeđuje dovoljna količina vode, bez obrzira na vremenske uslove.

Međutim, takva rešenja su za manje poljoprivrede proizvođače često skupa, a država već decenijama najavljuje sisteme i brojna ulaganja u taj sektor, ali statistika ta obećanja demantuje.

U Srbiji je prošle godine od ukupno 3,4 miliona hektara korišćenih poljoprivrednih površina, navodnjavano svega 1,4 odsto, odnosno 47.579 hektara.

To je je za 12,9 odsto manje nego 2022. godine, vidi se po javno dostupnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Ukoliko pogledamo period od 10 godina, 2013. godine je veća površina navodnjavana u našoj zemlji nego 2023.

Tada je navodnjavano ukupno 53.086 hektara zemlje. To znači da je površina koja se navodnjava u Srbiji, kada se uporede ove dve godine, manja za  5.507 hektara.

Pored toga, značajno se smanjila korišćena poljoprivredna površina u našoj zemlji, koja je 2013. godine bila više od 5,1 milion hektara, dok je 2023. godine to bilo 3,4 miliona.

Dakle, u našoj zemlji se koristi 1,7 miliona hektara poljoprivredne površine manje nego 10 godina ranije.

Država je pokazala nameru da se pozabavi ovim problemom 2013. godine, kada je sa Fondom za razvoj Abu Dabija dogovoren kredit koji je trebalo da posluži za razvoj sistema za navodnjavanje.

Vrednost tog kredita iznosila je 100 miliona dolara, na 20 godina, sa grejs periodom od pet godina i kamatom od 2,5 odsto.

Ideja je bila da se tim kreditom finansiraju projekti koji bi omogućili dodatnih 100.000 hektara površine koja bi bila navodnjavana.

Procene su bile da će uloženi kapital biti vraćen u roku od četiri godine, da će ratarski usevi vratiti uloženi novac za 5,5 godina, a voćnjaci i povrtnjaci već za manje od tri godine, preneli su tada domaći mediji.

Pored toga, bilo je predviđeno i otvaranje 8.000 novih radnih mesta, dok bi sezonski posao našlo još 310.000 ljudi na poslovima uklanjanja korova, žetve, orezivanja, sortiranja i slično.

Optimistično je bilo najavljivano da će najveću korist od zalivanja imati uzgajivači malina, jer je profit po hektaru bez navodnjavanja iznosio 1.900, a sa navodnjavanjem je bilo predviđeno 4.200 evra. Zatim je korist predviđena i za jagode, kruške, jabuke, višnje, šljive, vinovu lozu, krompir, kukuruz, šećernu repu, kao i za pšenicu i soju.

Tadašnji ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da je kompletna dokumentacija za izvođenje projekta spremna.

„Spremni su izvođački radovi, urađena je kompletna studija o izvodljivosti za svih 100.000 hektara, s tim da će u ovoj prvoj fazi biti realizovani 25.000 hektara“, poručio je on.

Ideja je, prema njegovim rečima, bila da se projekat realizuje na 13 lokacija na celoj teritoriji Srbije, a najveći deo sredstava trebalo je da bude usmeren na infrastrukuru mreže za navodnjavanje.

To je kasnije potvrdila i ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković.

Ona je najavila 2014. godine da bi izgradnja sistema za navodnjavanje mogla da počne nakon Nove godine.

„Većina sistema za navodnjavanje će biti u Vojvodini, a plan Ministarstva je da u naredne tri godine oko 100.000 hektara bude pokriveno ovim sistemima“, poručila je ona tada.

Kada se pogledaju ova obećanja i zvanična statistika RZS-a, postavlja se logično pitanje kako smo od najavljenih 100.000 hektara više površina pod navodnjavanjem, došli do 5.000 hektara manje.

Agroanalitičar Branislav Gulan za Danas kaže nismo ništa od tog kredita iskoristili.

„To samo služi funkcionerima da nam zamazuju oči. Oni svake godine pričaju da gradimo, ali nije izgrađeno i ne koristi se. Statistika svake godine pokazuje koliko se koristi“, navodi on.

Gulan naglašava da je za njega merodavno to šta statistika kaže o tome koliko smo navodnjavali.

„Oni se često pravdaju kako tu nisu uračunati staklenici i plastenici, za to navodno nemaju podatke. A površina koja se navodnjava opada“, ukazuje naš sagovornik.

On je podsetio i na to šta je obećvano još u prošlom veku.

„Visoki funkcioner tadašnje SFRJ Stane Dolanc, kada je otvarao hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav rekao je da ćemo navodnjavati 510.000 hektara, a odvodnjavati milion hektara. Nikad nismo toliko navodnjavali, niti ćemo“, tvrdi Gulan.

Osvrnuo se i na trenutno stanje u kom je kanal DTD.

„Taj kanal kada je kopan, tada je iskopano 135 miliona kubika zemlje, a sada treba očistiti 15 miliona kubika mulja, da bi bilo plovno i korisno i za turizam i za privredu“, poručuje Gulan.

Agroanalitičar Goran Đaković objašnjava da Srbija ima više od 20.000 metara kubnih raspoložive vode za piće po stanovniku godišnje, zbog rečne mreže i dobrih prosečnih godišnjih količina padavina.

„Naša zemlja je rangirana znatno iznad proseka Evropske unije (EU) i ima mnogo veću raspoloživost slatke vode od šest najmnogoljudnijih zemalja članica EU, koje trenutno imaju godišnje količine ispod 3.000 metara kubnih po stanovniku“, navodi on.

Ipak, kako dodaje, ulaganja u infrastrukturu za navodnjavanje zaostaju.

Navodnjavane površine, kako kaže, i dalje imaju nizak udeo u ukupnom poljoprivrednom zemljištu.

„Glavna navodnjavana područja pretežno su u vojvođanskoj ravnici i infrastruktura je izgrađena za vreme bivše SFRJ“, navodi Đaković.

On se osvrnuo i na projekte koje je država trebalo da sprovede uz kredit od Fonda za razvoj Abu Dabija.

„Projektom je obuhvaćeno izvođenje radova na izgradnji, rekonstrukciji i sanaciji vodnih objekata i sistema za potrebe navodnjavanja na području Bačke, Banata i Srema i hidromelioracionim sistemima na području Šapca, Čačka, Pančevačkog rita, Topole i Paraćina, kao i vršenje usluga stručnog nadzora nad izvođenjem“, pojašnjava naš sagovornik, ali dodaje da nema informacije o tome koliko je od toga urađeno i dokle se stiglo.

Đaković smatra da je neophodno više ulagati u sisteme za navodnjavanje.

„Potrebno je ulagati u navodnjavanje, a ne davati subvencije po hektaru svima i bezuslovno. Kada imate navodnjavanje, možete računati na oko 30 odsto veće prinose, a samim tim i prihode. To je svakako više i bolje od bilo koje aktuelne subvencije po hektaru“, smatra on.