Kredit od Arapa za zamenu Cvetkovićevih dugova

U ovoj godini će iz budžeta za kamate biti plaćeno čak 140 milijardi dinara ili oko 1,15 milijardi evra. Olakšanju tereta kamata mogao bi doprineti zajam od Ujedinjenih Arapskih Emirata od milijardu dolara čija potvrda čeka na usvajanje u Skupštini. Ovo je druga arapska milijarda kredita koji stiže u Srbiju nakon što je prva milijarda povučena 2014. godine i dospeva na naplatu 2024. godine sa kamatnom stopom od dva odsto. Novi zajam od još milijardu dolara biće prema rečima Dušana Vujovića, ministra finansija, iskorišćen „za finansiranje dospelih obaveza po osnovu postojećih dolarskih kredita ili plaćanje kamate ili kombinacija ranije otplate kredita i vraćanje kamate i glavnice“.

Iz Ministarstva finansija su na pitanje Danasa dali nešto precizniji odgovor da će zajam biti iskorišćen za vraćanje obaveza po osnovu javnog duga denominovanih u američkim dolarima, pa stoga povlačenje ovih sredstava neće uticati na stanje javnog duga.

Ušteda bi trebalo da se napravi zbog razlike u kamatnim stopama nekih prethodnih zajmova koje je država uzimala u daleko nepovoljnijim uslovima na međunarodnom finansijskom tržištu i novog arapskog kredita.

Prema ugovoru o zajmu između Vlade Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku, zajam se u stvari uzima u UAE dirhamima, ali je ova valuta vezana za američki dolar od 1997. godine. Iz ovog razloga, kažu u Ministarstvu finansija, neće doći do povećanja valutnog rizika. Radi se o takozvanom prirodnom hedžingu, čime se sprečava dodatno zaduživanje u evrima i dinarima radi servisiranja obaveza u američkom dolaru.

Godišnja kamatna stopa na ovaj zajam je 2,25 odsto, a otplaćivaće se u narednih deset godina uz poček od pet godina. Srpska vlada moći će na svakih šest meseci da povuče maksimalno 100 miliona dolara (200 miliona godišnje) iz ovog fonda. Otplate rata kreću od 5. oktobra 2021. godine, a završavaju 5. aprila 2026. godine.

Ovaj kredit mogao bi donekle da olakša teret javnog duga Srbije, koja se nakon izbijanja svetske finansijske krize zaduživala po vrlo nepovoljnim uslovima. Tako je 2011. i 2012. godine, pred izbore, Srbija emitovala prvi put desetogodišnje evroobveznice u vrednosti dve milijarde dolara sa godišnjim kuponom od 7,25 odsto, a prinos na ove obveznice iznosio je i celih 7,5 odsto. Za današnje uslove kada se po ovoj kamati država može zadužiti i u dinarima to je nezamislivo skupo. Već krajem 2012. godine emitovane su petogodišnje evroobveznice denominovane u dolarima u vrednosti 750 miliona dolara. Godišnja kamatna stopa na ovaj dug iznosila je 5,25 odsto. Upravo ove obveznice su i najbolji kandidat za prevremenu otplatu s obzirom da dospevaju sledeće godine.

Vreme ubrzanog zaduživanja nakon 2009. godine (od početka 2009. do kraja 2015. javni dug je povećan za 16 milijardi evra) nastavljeno je emisijom evroobveznica u vrednosti 1,5 milijardi dolara 2013. godine sa kamatom od 4,875 odsto godišnje sa prinosom od 5,15 odsto. Poslednja runda obveznica izdata je krajem 2013. godine u visini jedne milijarde dolara sa rokom dospeća 2018. godine i kamatnom stopom od 5,875 odsto.

Pored ovih dugova dobar kandidat za prevremenu otplatu je i preostali dolarski dug Londonskom klubu od 302 miliona evra sa godišnjom kamatnom stopom od 6,75 odsto. Dobar deo ovog duga je već prevremeno otplaćen 2013. godine kada je vraćeno 400 miliona dolara parama od emisije evroobveznica sa dva procentna poena manjom kamatom.

Ukoliko bi se država odlučila da iskoristi arapski kredit da prevremeno otplati dug Londonskom klubu poverilaca, uštedela bi na razlici u kamati oko 78 miliona dolara u narednih 10 godina.

Ukoliko bi država uspela da na sekundarnom tržištu otkupi milijardu dolara vredne evroobveznice izdate 2011. i 2012. godine sa dospećem 2021. godine, ušteda bi bila još veća. Godišnji kupon od 7,25 odsto na koji donosilac ima pravo do 2021. godine srpski budžet će koštati 362,5 miliona dolara i to samo za kamatu. S obzirom da ukupna kamata koju Arapima treba otplatiti za desetogodišnji zajam iznosi 117,65 miliona dolara, ušteda u narednih pet godina za budžet kroz niže kamate iznosila bi 245 miliona dolara. Međutim za ovako nešto su male šanse jer, kako napominje analitičar Mahmud Bušatlija, biće teško prevremeno otplatiti zajmove sa visokom kamatom, jer niko ne želi da se odrekne dobre zarade.

„Ne verujem da će neko hteti da proda obveznicu koja nosi prinos od šest ili sedam odsto godišnje, a i ako bi, hteo bi to dobro da naplati“, napominje Bušatlija.

Ovaj kredit je jeftiniji i od desetogodišnjih državnih obveznica u evrima. Poslednja emisija ovih obveznica desila se u maju ove godine i nosila je kamatnu stopu od 3,5 odsto i prinos od 4,2 odsto.

Prema rečima ekonomiste Vajz brokera Nenada Gujaničića, kredit pod ovakvim uslovima treba uzeti za refinansiranje skupljih dugova, ali samo pod uslovom da uz njega ne idu i skriveni aranžmani.

„Kod evroobveznica vaše hartije kupuje veliki broj različitih investitora i tu je sve čisto. Kod ugovora između dve strane uvek postoji opasnost da uz taj posao ne idu i još neki skriveni uslovi. Inače ovakav pad kamata je posledica monetarne politike velikih centralnih banaka koje već dugo drže kamatne stope blizu nule i delimično fiskalne konsolidacije“, ističe Gujaničić dodajući da je u kratkom roku izvesno da će dolar jačati zbog najava povećanja kamatne stope FED-a.