„Ne rešava problem mladih, rizik za banke, a nije ni povoljno“: Mane subvencionisanja stanova

Međutim, i nakon detaljnog plana poznavaoci tržišta kažu da ovi krediti nisu povoljni, i dalje predstavljaju rizik za banke, a i neće rešiti problem mladih, jer je u planu da se subvencioniše oko 5.500 stambenih jedinica. Mladih ima mnogo više.

Podsetimo, najpre je početkom decembra predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će učešće za kredit za stan za mlade biti smanjeno sa 20 na tri do pet odsto, a da će mesečna rata iznositi 200 evra.

Deset dana kasnije najavio je da će učešće iznositi tri odsto i da će država subvencionisati i mesečne rate.

Zatim je preko noći učešće za kredit za stan palo na jedan odsto, a predsednik je objasnio da je odluka o dodatnom smanjenju učešća doneta nakon poruka mladih na društvenim mrežama koji su ukazali da učešće mora biti niže.

Kako izgleda detaljan plan podrške države

Posle nekoliko korekcija, predsednik Vučić je za vikend predstavio detaljan plan subvencionisanja stanova za mlade.

Vrednost ovog, kako ga je nazvao, „prvog dela programa“ iznosi 400 miliona evra, a u planu je da se subvencioniše kupovina 5.500 stambenih jednica. Može se pretpostaviti da država ima nameru da sa ovim programom nastavi, ako se pokaže uspešnim.

Prema programu, kredit za stan uz jedan odsto učešća moći će da dobiju mladi od 20 do 35 godina starosti, pa čak i studenti i nezaposleni.

Za one koji su nezaposleni, posebno za studente, kako je rekao Vučić, biće dovoljne garancije roditelja, a za one koji nemaju roditelje, garancije braće i sestara.

Pod nepokretnošću koja će moći da se kupi ovim kreditima podrazumeva se kuća, stan, ali i zemljište sa dozvolom za izgradnju kuće. Maksimalna vrednost nepokretnosti je 100.000 evra.

Pokazujući primere, Vučić je rekao da će za nekretninu od 75.000 evra učešće biti 750 evra. Prve godine korisnik će plaćati 93 evra, od druge do šeste godine do 175, a nakon šeste godine do 340 evra, što je, rekao je on, mnogo manje od cene iznajmljivanja nekretnine koja vredi 75.000 evra.

Država će, u tom slučaju, subvencionisati ratu kredita u prvih šest godina sa po 124 evra mesečno.

Prevremena otplata je bez naknade, a garancija države je 40 odsto od desete godine otplate kredita.

Vučić je rekao da će najveći teret ove državne pomoći pasti na Banku poštansku štedionicu, ali dodao da u tome moraju učestvovati i druge banke.

Ova pomoć stupa na snagu 1. marta sledeće godine.

Da li je ovakav kredit povoljan?

Predsednik Udruženja potrošača „Efektiva“ Dejan Gavrilović objašnjava da, na primer, kredit od 100.000 evra, sa rokom otplate od 40 godina, pokazuje da će tokom otplate, prema prikazanim parametrima, ukupno biti plaćeno oko 115.000 evra kamate, od čega država subvencionište do 12.000 evra.

„Znači, od ukupno plaćenih 215.000 evra, država pomaže sa 12.000 evra ili 5,6 odsto. Da li je to povoljan kredit? Na kraju to svako ceni sam za sebe. Šta je poenta, na primer, da sam ja u poslednjih mesec ili dva svakako doneo odluku da ulazim u takav kredit i kupim nešto za 100.000 evra i gledam ove standardne cene ponuda banaka gde su kamatne stope pet, šest i 6,5 odsto i onda se pojavi ovo. Ja bih svakako u toj situaciji pristao na ovu ponudu“, rekao je Gavrilović za Danas.

Međutim, ova ponuda me ne bi naterala da je uzmem da mi nije nužda, jer je na duži rok to preskupo.

„Kada se pogleda ceo taj proizvod, moje mišljenje je da to nije ništa specijalno povoljno, čak upravo u tom nedostaku pravilne procene kreditne sposobnosti dužnika, to sutra može biti problem i za dužnika i za banku, baš zbog toga što je smanjeno učešće na jedan odsto i što postoji mogućnost da kredit dobije nezaposleno lice što se nikada ranije u bankama nije dešavalo“, ističe Gavrilović.

Na pitanje da li će banke pristati da daju mladima ovakve kredite, Gavrilović smatra da ostale banke, osim Poštanske štedionice, na to neće pristati i da će gledati da nađu način da izbegnu davanje takvih kredita.

Gavrilović je za Danas izneo i računicu ukoliko je vrednost nekretnine 75.000. Dodaje da bi kredit u tom slučaju iznosio 74.250, a na 40 godina platilo bi se 80.000 evra kamate, a ukupno bi se platilo oko 155.000 evra, od čega država daje 8.000 evra.

Ukazuje i da smo od najavljenih kredita sa ratom od 200 evra, došli do toga da rata za korisnike, uz subvenciju države, ispod 200 evra može biti samo za kredit do 85.000 evra na 40 godina i to samo u prvih šest godina.

Na primeru nekretnine od 100.000 evra, rata ispod 200 evra može biti samo u prvih godinu dana.

Gavrilović navodi i da ova mera neće rešiti problem mladih, s obzirom na to da je izdvojeno novca za 5.500 stambenih jedinica.

„Nezaposlen čovek uopšte ne može da konkuriše za kredit“

Bivši predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić ovu meru više vidi kao čist populizam koji je smišljen da se podmite i umire studenti.

Dugalić kaže i da je takav program nerealan iz više razloga.

„Pri uzimanju kredita svaka banka prvo traži da je klijent zaposlen, a drugi uslov da bi odborila zajam je visina primanja i kreditna sposobnost“, rekao je Dugalić za Betu.

Dodao je da nezaposlen čovek uopšte ne može da konkuriše za kredit, ako se poštuju propisi koje je donela i sama Narodna banka Srbije.

Dugalić je rekao da banke imaju strogo propisane uslove za kredite i da one koje sada posluju u Srbiji imaju centrale u njihovim zemljama što obavezuje da poštuju proceduru.

Ipak, kako je rekao, država će banke sigurno pritiskati preko NBS koja ima „bezbroj“ načina za to, da iznudi od komercijalnih banaka da pristanu na odobravanje kredita pod takvim uslovima.

„NBS može da kaže bankarima: ‘Zaradili ste dosta, možemo da vas oporezujemo’. Ili da pošalje kontrolu i da i u najsavršenijem knjigovodstvu nađe grešku, odnosno povod da kazni banku“, rekao je Dugalić.

Dodao je da je za banke koje poštuju proceduru neprihvatljivo „obećanje“ da će zajam garantovati roditelji, sestre, braća, „tetka iz Kande“.

Dugalić je ocenio da je „potpuno apsurdna i komična“ današnja odluka NBS da smanji učešće za kredite sa 20 odsto vrednosti kredita na jedan odsto i to s obrazloženjem da se time smanjuje rizik.

Država je, kako je rekao, u banci Poštanska štedionica kod koje uzima ogromne kredite, našla „partijski bankomat“, ali nisu sve banke takve, mada će neke možda podleći pritisku države.