Niže kamate, jeftiniji krediti: Šta znači smanjenje kamatne stope Narodne banke Srbije i ECB?

Narodna banka Srbije je spustila kamatnu stopu na 5,75 odsto, dok je ECB spusila svoju kamatu na 3,5 odsto.

S obzirom da se ključna kamatna stopa NBS odnosi na dinarske kredite, a ključna stopa ECB na kredite u evrima, može se očekivati dalji pad kamata i na kredite građanima i privredi.

Velika većina stambenih kredita u Srbiji je indeksirana u evrima i u svojoj strukturi ima euribor, kamatnu stopu na međusobne pozajmice banaka u evrima. Upravo je euribor put kojim se smanjenje kamate od strane ECB preliva na manje rate kredita građana.

Od 2. oktobra kada je šestomesečni euribor dotigao 4,14 odsto, najveći nivo još od novembra 2008. godine, usledio je pad na oko 3,3 odsto juče, a s obzirom na potez ECB, može se očekivati i dalji pad. Doduše, s obzirom da je Narodna banka Srbije ograničila kamatne stope na stambene kredite, verovatnije je da se smanjenje euribora neće odmah odraziti i na manje rate stambenih kredita.

Prosečna kamatna stopa na novoodobrene stambene kredite iznosi 5,12 odsto, što je na nivou ograničenja NBS koji će trajati do kraja ove godine.

S druge strane, gotovinski krediti, inače po obimu najmasovniji krediti građanima, se mahom odobravaju u dinarima. Dužnici po osnovu ovih kredita svakako će videti korist od odluke NBS da smanji kamatu.

Prema poslednjim podacima NBS za jul, prosečna kamatna stopa za keš kredite u dinarima iznosila je 11,87 odsto. Najskuplji dinarski keš krediti bili su februaru prošle godine kada su u proseku iznosili 14,3 odsto.

Pad kamata na keš kredite nije pratio i pad inflacije. Recimo, stopa inflacije je u martu prošle godine iznosila rekordnih 16,2 odsto, da bi u avgustu ove godine pala na 4,3 odsto, što je smanjenje 3,8 puta.

Istovremeno, prosečna kamatna stopa na keš kredite je smanjena samo za oko 2,5 procentna poena. Takođe ni belibor, kamatna stopa na međubankarske pozajmice u dinarima, nije se mnogo smanjila, sa maksimalnih 5,89 odsto prošlog avgusta, na 5,15 odsto danas.

Narodna banka je smanjila kamatnu stopu iako se godišnja inflacija drugi mesec zaredom zadržala na nivou od 4,3 odsto. Ovo je doduše u okviru koridora koji NBS cilja, od 1,5 do 4,5 odsto, ali je iznad centralnog cilja od tri odsto.

Međutim, bazna inflacija je i dlaje iznad ciljanog nivoa. U avgustu je, prema podaicma NBS, bazna inflacija, koja isključuje cene hrane, duvana i energije, koje ne zavise od monetarne politike, iznosila 5,2 odsto i ubrzala u odnosu na prvu polovinu godine.

Centralna banka sada očekuje da će na kraju godine inflacija iznositi četiri odsto, što je povećanje sa 3,6 odsto iz ranije projekcije.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ocenjuje da inflacija od 4,3 odsto za zemlju razvoju kao što je Srbija nije previsoka.

„Smanjenje kamatne stope ima smisla ako se inflacija nalazi na tom nivou, jer je ona suštinski u ciljanom koridoru. Inače, u zemljama u razvoju inflacija može biti veća od dva, tri odsto, sve dok je na nivou nižih jednocifrenih veličina. Doduše smanjenje kamatne stope NBS neće imati veliki efekat budući da su kod nas i štednja i kreidti evroizovani i na agregatnu tražnju više utiče promena kamatne stope Evropske centralne banke. Smanjenje kamatne stope ECB bi se prelilo na smanjenje kamatnih stopa na kredite vezane za evro i u Srbiji“, napominje Šoškić.

On ističe da rast cena u ovom trenutku nije toliko problem za Srbiju koliko visok nivo koje su one dostigle u prethodnom periodu.

„U prethodnom periodu došlo je do značajnog povećanja cena. Nadležne insitutcije bi trebalo da se zapitaju zašto su nivoi cena u Srbiji, posebno za osnovne potrebe kao što je hrana, uporedivi sa cenama u razvijenim zemljama sa mnogo većim dohotkom. Ima tu posla i za antimonopolsku komisiju i za druge institucije da otklone uska grla ili monopolizaciju kod uvoza i izvoza“, ističe Šoškić.

On ističe i da je teško visok nivo cena objasniti konvergencijom ka EU, pošto u poseldnjih 15 godina mi zapravo zaostajemo za zemljama Centralne i Istočne Evrope po BDP po stanovniku.

„Imamo divergenciju, a ne konvergenciju u odnosu na njih“, zaključuje Šoškić.