Krediti nedostupni novopečenim biznismenima

Većina preduzetnika se slaže da uslovi za pokretanje biznisa u Srbiji nisu idealni i da država još uvek ne koristi sve mehanizme za podsticaj privrede. Ipak, uz dosta strpljenja i opreza, osluškivanje tržišta i možda nešto malo sreće, moguće je premostiti zamke tranzicije.

Nedostatak domaćih sirovina

– U industriji nameštaja, najveći problem je nedostatak domaćih sirovina. Fabrika iverice u Ivanjici tek sada obnavlja proizvodnju pa smo još uvek prinuđeni da te materijale i medijapane uvozimo. Da postoji udruženje proizvođača, verovatno bismo lakše prevazišli neke od problema. Na primer, uvozni medijapan ide direktno u proizvodnju, ali svaka dimenzija table od iverice, godišnje mora da obnavlja atest na Šumarskom fakultetu, što ne samo da košta, nego zahteva uvek po nekoliko dana administriranja. Udruživanje bi nam, verovatno, pomoglo i da se lakše suočimo sa problemom prodajnog prostora. Kada su velike trgovine poput Jugodrva i Savremenog doma privatizovane, očekivali smo da će nameštaj lakše naći put do kupca. Umesto toga, novim vlasnicima više se isplatilo da zatvore delatnost a lokale prodaju – kaže Milosavljević.

– Više od tri decenije sam u privatnom biznisu, ali prvi korak ka pokretanju masovne proizvodnje napravio sam tek pre godinu i po dana, kada sam iz stečaja kupio nekada poznatu fabriku kancelarijskog nameštaja, Kompo iz Svilajnca. Nije bilo lako pokrenuti proizvodnju u firmi koja je i pre uvođenja stečaja više od decenije tavorila. Fabrika je bila u lošem stanju i još uvek traju renoviranja, ali smo uspeli da u pogone vratimo više od sto radnika – kaže za Danas Dragan Milosavljević, direktor i vlasnik svilajnačke Fabrike nameštaja Breza, u kojoj sada radi oko 180 zaposlenih.
Naš sagovornik ističe da je proizvodnju pokrenuo u pravom trenutku, kada su velike domaće fabrike počele da zatvaraju kapije, a privatnika je bilo malo. Firma je rasla korak po korak, ali je to je bilo vreme kada je i bez početnog kapitala mogao da se pokrene biznis, sirovine su nabavljane uz odloženi rok otplate i do devedeset dana, a trgovine su plaćale avansno.
– Danas se ništa ne može uraditi na poverenje a potrebno je i dosta novca da bi se otvorila firma. Početnici koji ne raspolažu nekretninama ne mogu da računaju na bankarske kredite koji se odobravaju uz hipoteku, a za ostale kamate su suviše visoke. U Italiji, recimo, privrednik može da se zaduži kod banke uz kamatu od 3,8 odsto na godišnjem nivou, a kod nas se za proizvodnju kamata kreće i do 12 odsto. To utiče na cenu proizvoda, i kada se ima u vidu da sirovine godišnje poskupljuju za pet do sedam odsto, jasno je da tržište to ne može da prihvati. Drugi problem, prisutan posebno u unutrašnjosti, je nedostatak informacija. Zaposlio sam više od sto radnika nekadašnjeg Kompa, do kraja marta primiću još dvadeset novih, a još uvek ne znam da li mogu da koristim neke od državnih stimulacija za to. Privatnici iz Svilajnca su predlagali Regionalnoj privrednoj komori da u našoj opštini zaposli jednog radnika koga ćemo sami plaćati, samo da bi nam korisne informacije bile što dostupnije, ali je procedura za realizaciju takvog zahteva, izgleda suviše komplikovana. Takođe, znamo da postoje specijalizovane agencije koje bi mogle da nam olakšaju izradu dizajna, pakovanja ili reklame. Ali, one u unutrašnjost ne zalaze i mi nemamo kontakta sa njima – tvrdi Milosavljević.
On naglašava da bi i udruživanje proizvođača iz iste grane pomoglo, posebno manjim firmama, da prevaziđu veliki broj problema, ali nedostaje inicijativa i od privrednika i od države. Naš sagovornik, takođe ističe da ove godine prvi put oseća teškoće u plasmanu robe zato što se pojavio veliki broj privatnika u ovoj grani, a tržište je ograničeno. Mnogi od njih propadaju, i prodavnice su preplavljene robom koja iz tih fabrika stiže po damping cenama.
– Ja mogu lakše da prevaziđem tu krizu, jer u matičnoj fabrici još uvek održavam proizvodnju za pojedinačnog kupca, koja ima dobru cenu jer nudimo ono što drugi nemaju. S druge strane, u pogonima nekadašnjeg Kompa proizvodi se za široko tržište, i ta dva programa se međusobno dopunjuju. Ali, do kupca je sve teže doći. Mislim da bi država ili Privredna komora morali da pomognu privrednicima koji tek počinju tako što će ih usmeriti u granu gde je manja „gužva“ i gde imaju veće šanse da ostvare prvi profit – kaže Milosavljević.