Kamatne stope visoke, a uslovi kreditiranja oštri: Privreda se nada smanjenju kamata, čekaju se banke i NBS

Prema podacima NBS, prosečna kamatna stopa na kredite za privredu u dinarima iznosila je 8,3 odsto, od čega je najniža bila za mala preduzeća 7,8 odsto, a najviša za mikro preduzeća-9,6 odsto. Prosečna kamatna stopa na dinarske kredite velikim preduzećima iznosila je u martu osam odsto.

Nešto niža kamata bila je za evroindeksirane kredite. Ukupno na nivou privrede prosečna kamatna stopa bila je 7,1 odsto i takođe je bila najviša za mikro preduzeća koja su plaćala 7,8 odsto u proseku, dok su mala, srednja i velika preduzeća plaćala kamatnu stopu od oko sedam odsto.

Sa druge strane, međugodišnja inflacija nastavila je da usporava, pa je u martu iznosila pet odsto u našoj zemlji, a u evrozoni 2,4 odsto, ali osnovna kamata Narodne banke već mesecima stoji na nivou od 6,5 odsto.

Stoga se postavlja pitanje na koji način je moguće privredi obezbediti jeftiniji novac i time ubrzati dinamiku kreditiranja.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za naš list da, kada je reč o stambenim kreditima, kojih je preko 92 odsto indeksirano u evrima, verovatno ima prostora da budu jeftiniji u delu koji se odnosi na maržu banke.

„Euribor je samo jedna komponenta u koštanju novca, koja ne zavisi od banaka već od Evropske centralne banke. Prema izjavama predsednice ECB Kristin Lagard, očekuje se da sredinom juna dođe do smanjenja referentne kamatne stope koja utiče i na euribor, što bi moglo da se odrazi na cenu novca na kraju ove i početkom sledeće godine, pre svega kod stambenih kredita indeksiranih u evrima u Srbiji“, kaže Vasić.

Osvrćući se na izjavu guvernerke, naš sagovornik napominje da je referentna kamatna stopa na 6,5 odsto već duži vremenski period, te da bi do smanjenja cena dinarskih kredita moglo da dođe ako ona bude niža.

„Cena novca je diktirana i referentnom kamatnom stopom, a po pitanju dinarskih kredita ona je u ingerenciji Narodne banke Srbije. Inflacija ide nadole, već nekoliko meseci se referentna kamatna stopa ne menja, ali bi pravi signal bio da ona krene da se spušta. Tako bi i banke bile izdašnije što se tiče smanjenja cene kredita. Prosečni gotovinski kredit teško se može dobiti bez 11-12 odsto kamate. Zato se poruka guvernerke verovatno odnosi i na to da se banke okrenu kreditiranju, što znači da veći apetit usmere ka privredi i građanima, s obzirom da je kreditna aktivnost zanemarljivo porasla (međugodišnje 1,3 odsto). Takav rezultat direktno  je posledica restriktivne monetarne politike, spremnosti banaka da prihvate rizik i nemogućnosti klijenata da uzmu kredit zbog visoke kamate“, ističe generalni sekretar UBS.

Naposletku, Vasić podseća da u normalnim uslovima bankama najveći prihod dolazi od kredita i da, kada nema dovoljno plasmana, a prihod bude manji, one krenu da povećavaju naknade. Stoga, izjavu guvernerke vidi kao apel bankama da se ne služe tim metodama zarade, već da se drže osnovne delatnosti – kreditiranja.

Na to ukazuje i koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić, koji kaže da je sama procedura dobijanja kredita sada komplikovanija, jer banke, prema njegovim rečima, na sve načine teže da se nivo problematičnih kredita ne poveća.

„Informacije koje imamo od privrednika su da se kamatne stope kreću u razmaku od šest – 6,5 odsto za jako stabilne klijente, ali da idu i do 11 – 12,5 odsto za one rizičnije. Naravno, zavisi da li su krediti dinarski ili u evrima, tu ima razlike u jedan-dva odsto. Ipak, ovo je znatno više nego što je bilo u predkovid periodu i pre udara inflacije. Tada su sigurniji klijenti dobijali kredite sa kamatom od dva odsto, a rizičniji tri -3,5 odsto. Banke očigledno gledaju da je plasiranje puno novca kroz kredite privredi i za njih dosta rizično, i nije samo problem u kamatama, već i u tome što procedure odobravanja kredita mnogo duže traju. Sada se proverava kompletna „krvna slika“ firme, ne traže se samo zvanični bilansi, već i dublje, dodatne garancije kroz papire kompanije, kao i dokazi da imaju stalni priliv gotovine“, podvlači Rajić.

Stoga, kako dodaje, teško je očekivati da u ovim uslovima banke značajnije snize kamate, kako zbog nivoa referentne kamatne stope, tako i zbog restriktivne politike odobravanja kredita.

Rajić pojašnjava da značajan udar na poslovanje privrede, osim kamata, predstavlja i poskupljenje različitih naknada za banke, što sve zajedno ima uticaja i na inflaciju.

„Drastično su povećane provizije banaka, koje su u poslednje dve godine porasle između 60 i 150 odsto, što privreda značajno oseća. I to ne samo na fizičko plaćanje, već i za elektronsko. To znači da su banke koje su proviziju imale 40-50 dinara, poskupele duplo, čak i ako nema nikakvog posla oko toga. Na sve to porasli su i troškovi održavanja i izdavanja kartica, koje su privredi neophodne zbog plaćanja u zemlji i inostranstvu“, upozorava on.

Njegove reči potvrđuje i predsednik kluba „Privrednik“ i vlasnik „Point grupe“ Zoran Drakulić, koji kaže da su pojedine domaće banke „čudo“ kada je reč o provizijama i visinama kamata.

„Ne treba nam veći dokaz za to od toga da su u 2023. ostvarile kumulativno profit od 1,4 milijarde evra. Najviše zabrinjava to da se privreda dodatno zadužila u 2024. za još 7,2 odsto, i ukupno sada duguje oko 17 milijardi evra. Ovo je velika opasnost ako imamo u vidu troškove tog zaduživanja“, poručuje Drakulić.

Podsećamo, u poslednje dve godine kamate na kredite privredi porasle su više nego duplo. U martu 2022. prosečna kamata na dinarske kredite iznosila je 3,76 odsto, a na evroindeksirane 2,27 procenata.