Pozitivne prognoze za kreditni rejting Srbije: Koje su šanse za investicioni nivo i šta bi to značilo?

Iako je u poslednjih 10 godina kreditni rejting Srbije „skočio“ za tri nivoa, on je i dalje špekulativan, a njegova trenutna ocena je BB+. Ako bi se pozicionirala stepen više na ovoj lestvici, to bi značilo da je povećala sposobnost da vrati dugove, čime bi garantovala manji rizik za investitore.

Takođe, dostizanje investicionog nivoa povlačilo bi i jeftinije zaduživanje, povećalo ugled naše zemlje u poslovnom svetu i doprinelo bržem privrednom rastu.

Slična predviđanja kao S&P iznela je i agencija Fič (Fitch), koja je u februaru potvrdila kreditni rejting naše zemlje na nivou BB+, uz stabilne izglede za napredovanje na BBB-. Ipak, prema zaključku ove agencije, odrđene kočnice ka napretku predstavljaju nezavidne ocene političke stabilnosti, vladavine prava, kontrole korupcije, ljudskih prava i drugih parametara koji se tiču kvaliteta institucija i poštovanja propisa.

Osvrćući se na pomenute prognoze, stručna javnost saglasna je da i sama pozitivna predviđanja imaju povoljan uticaj po Srbiju, a ministar finansija Siniša Mali ocene agencija vidi kao rezultat ekonomskog rasta, dobre makroekonomske politike i rasta stranih direktnih investicija.

„Sada definitivno, nakon ove objave i pozitivnih izgleda, možemo očekivati da konačno dobijemo i investicioni rejting, što je veliki korak koji Srbija zaslužuje“, poručuje Mali.

Ako bi zaista došlo do pomeranja ove granice, prema rečima Danasovih sagovornika, naša država bi mogla očekivati veće interesovanje kako stranih, tako i domaćih investitora. Ali, kako pojašnjavaju, zauzimanje više pozicije na lestvici kreditnog rejtinga nije neminovno i zavisi od brojnih faktora, na koje će Srbija morati da obrati pažnju ako namerava da dostigne investicioni nivo.

Šta bi veći rejting značio za Srbiju?

Kako za naš list objašnjava Milan Nedeljković, dekan FEFA fakulteta, rejting kategorije grupišu se u tri velika skupa. Od najpovoljnijeg ka najrizičnijem, to su investicioni, špekulativni i ultra špekulativni rejting.

„Mi smo i dalje na vrhu kategorije špekulativnog rejtinga, a unapređenje na investicioni značilo bi veliki podstrek i zainteresovanost investitora da ulažu u državne hartije od vrednosti. Veliki broj investitora kod nas i u zapadnim zemljama ima ograničenja kada je reč o tome u koju aktivu mogu ulagati, odnosno da mogu ulagati samo u hartije od vrednosti koje imaju investicioni rejting. Zato bi dobijanje investicionog rejtinga proširilo skup investitora koji mogu da ulažu u naše hartije od vrednosti, a samim tim rasla bi i njihova tražnja. To posledično može voditi padu kamatne stope na državne obveznice. Imamo primer Kolumbije koja je dobila investicioni rejting, što im je prouzrokovalo navalu investitora“, predočava on.

Nedeljković dodaje da se ne može sa sigurnošću predvideti da li će Srbija načiniti korak ka većem kreditnom rejtingu, ali da će na to više uticati ekonomske nego političke ocene zemlje.

„Rejting agencije mogu imati različite stavove u zavisnosti od toga koji set parametara gledaju. Jedna agencija može predvideti investicioni, druga špekulativni, pa nije neuobičajeno i da se ne poklapaju. U slučaju rejtinga obveznica, najznačajniji je kreditni rizik, odnosno sposobnost emitenta da vrati obavezu. U ovoj dimenziji, veći ponder se stavlja na ekonomsko-finansijske parametre državnog budžeta, to jest javnih finansija, u odnosu na političke dimenzije rizika. Iako će one imati neku svoju ocenu, ona će biti manje značajna u odnosu na finansijsku. Ono što će se pratiti jeste kretanje javnog duga, budžetskog deficita i druga makroekonomska kretanja. A nakon toga se gledaju pokazatelji vezani za politički rizik i druge segmente države. Imajući u vidu postojeća kretanja, šansa da se popnemo je 60 prema 40, ili možda preciznije 50 prema 50 odsto“, zaključuje dekan FEFA.

Šta je investicioni kreditni rejting i zašto je važan za ekonomiju?https://t.co/yTJgjpj9CS

— Danas (@OnlineDanas) April 4, 2024

Da se sa sigurnošću ne može predvideti u kom pravcu će se naša zemlja kretati u narednih godinu dana, saglasan je i berzanski analitičar Branislav Jorgić. On podvlači da je ocena agencije njeno viđenje statusa zemlje na osnovu različitih parametara, ali da su investitori zainteresovani za te prognoze, koje u velikoj meri utiču na odluku da li se u neku zemlju isplati ulagati.

„Ocene agencija prate domaći i strani investitori, pa na bazi toga donose svoje investicione odluke. Oni mogu da cene mišljenje agencije, ali isto tako mogu načiniti poteze na osnovu sopstvenih odluka, ili u odnosu na mišljenja rejting organizacija koje daju zaključke o pojedinim zemljama ili ekonomskim granama“, priča Jorgić.

Berzanski analitičar dodaje da je stanje na terenu takvo da su strani investitori i do sada bili veoma aktivni na našem tržištu, ali kako pojašnjava, nije sigurno da li je takav presek rezultat ekonomskih okolnosti ili posledica podsticaja koje daje država.

„Ako bismo se pozicionirali u kategoriju investicionog rejtinga, Srbija bi u većoj meri privlačila pažnju stranih investitora. Ipak, treba imati u vidu da se ništa ne dešava preko noći. Morali bismo na tom visokom nivou da ostanemo u dužem vremenskom periodu, i kako vreme bude teklo, tako ćemo biti interesantniji stranim i domaćim ulagačima. Svi koji barataju parama vode računa gde i kako ulažu i to je proces koji će se odvijati na duže staze“, poručuje Jorgić.

Kreditni rejting Srbije zavisi i od politike

Sa druge strane, ekonomista i urednik publikacije STRATEO Saša Đogović ipak stavlja naglasak na napomene agencije Fič, koje se tiču političke stabilnosti Srbije, jer, kako kaže, iako su ekonomske prilike u našoj zemlji u ovom trenutku stabilne, da bi se dostigao investicioni nivo, potrebno je da se otklone politički rizici zemlje.

„Makroekonomska stabilnost Srbije nije sporna. Visina ukupnog javnog duga je pod kontrolom, ali postoje određeni rizici. Da bismo se plasirali u veći rang, neophodno je da politički rizik bude nizak. To kod nas nije slučaj, kako zbog rešavanja pitanja Kosova, tako i zbog unutrašnjih problema i naglašene autokratije. Takođe, nemamo nezavisne institucije i regulatorna tela koja bi mimo nečije volje obavljala posao koji im je zakonom propisan. Zbog tih faktora ne možemo očekivati prelazak na sledeći rang. Izgledi postoje, ali da bi se realizovali, neophodno je i druge elemente u toj slagalici složiti“, pojašnjava Đogović.

Prema njegovim rečima, pre očekivanja pozitivnog ishoda neophodno je uzeti u obzir to da se zbog nedemokratske politike makroekonomska stabilnost može narušiti, jer se šalje poruka da nemamo tržišna pravila igre jednaka za sve.

„Postojalo je manipulisanje izborima u decembru, a rizik dodatno povećava najavljen bojkot opozicije na novim beogradskim izborima. Sve to podgreva vatru da u Srbiji postoji odsustvo parlamentarnog funkcionisanja i demokratskih pravila igre. Kad u političkom ambijentu postoji to odsustvo, ono se prenosi na ekonomske krugove i govori se o tome da su i oni pod jakim uplivom politike“, zaključuje Đogović.